sortni sastav: game (50%), kaberne sovinjon i merlo (po 25%)
prosečna cena: 750 din.
Izgleda da je zauvek prošlo vreme kada su se u Srbiji rozei pravili, otprilike, „reda radi“, više kao svrha nešto lošijem grožđu nego kao rezultat namere da se napravi nešto zaista kvalitetno u ovoj kategoriji vina.
U poslednjih nekoliko godina se na tržištu pojavilo više zaista dobrih rozea, i sve je više onih koji nisu samo neka vrsta ja(r)ko obojene lagane letnje razonode, već pokazuju i malo veće ambicije.
Jedan od takvih je i Dušica 2014, iz vinarije Matalj.
Vino vrlo nežne boje, rozikaste, za nijansu tamnije od boje lososa. Sasvim prozirno. Kao što sam i ranije pisao, volim kad roze ima odmerenu boju.
Već pri usipanju u čašu odaje utisak pomalo neočekivane punoće.
Punoćom odiše i na nosu. I svežinom. Veoma prijatan miris, najviše podseća na miris jagoda, mada ima tu i nekog kiselijeg voća, koje ne uspevam dobro da razaznam.
Kiseline čvrste, jasne. Izražene su, a ipak odlično izbalansirane s voćnim aromama.
Na jeziku iznenađuje slast. Lagana je, neopterećujuća, mekana − protkana stabilnim reskim kiselinama − ali jasna. U prvim trenucima „kušanja“, dominantna. Ipak, ubrzo senzacije postaju svežije, prijatno oštre.
Puno i veoma dobro uravnoteženo na nepcima, odaje nešto veće ambicije. Duga sočna završnica to samo potvrđuje.
Još ako se u obzir uzme i cena, Dušica 2014. je odličan izbor.