Aleksandrović – Trijumf Noir 2012

prosečna cena: oko 1 850 din.

Zanimljivo… Dve boce ovog pinoa sam za kratko vreme otvorio, i oba puta me je prevarilo… Ista stvar: prva čaša sasvim zatvorena, škrta, siromašna. I tek sutradan, kad bih se okrenuo – srećom, ne malom − ostatku boce, došla bi prava stvar. Zato, odmah na početku, savet: ili duže dekantiranje (ja sam dekantirao oko sat vremena, što očito nije dovoljno), ili otvorite bocu pa je slobodno pustite da prenoći.

A vino… ono će umeti da nagradi strpljenje…

Intenzivna struktura mirisa: zrela, snažna, kompleksna. Duboka.

Isprva trešnje i kupine. I neki mlečni, meki miris. Nešto kao slatka pavlaka.

Otvara se lagano. I dalje traži strpljenje. Postepeno, na drugu, oslobađa nešto drugačije: zemlju, tartufe, opalo lišće… Čitavu šumu, pade mi na pamet. I sve to ogrnuto onim šarmantnim i kod pinoa čestim šmekom koji najviše podseća na miris ispražnjene čaše koka-kole ili onih kola gumenih bombona.

Iako se isprva u ustima učinilo beskrajno glatkim, pažljivija analiza otkriva da tanini nisu baš toliko ispeglani, ali daleko od toga da nisu dobri. Ipak, dominira punoća ukusa, sočnost koja nije posledica svežine već pre, rekao bih, punoće i bogatstva aromama.

Završnica duga, slojevita, voćnokremasta.

Bogato, strukturno, moćno. Dobrog potencijala za još odležavanja, ali već sada i te kako spremno da se uživa u njemu.

Odlično.

 

 

Leave a Reply