sortni sastav: corvina (85%), rondinella (10%) i sangiovese (5%)
prosečna cena: 1 300 din.
Valpoličela (Valpolicella) je najpoznatiji vinski okrug u severoistočnoj italijanskoj regiji Veneto. Dugo je, poput francuskog Božolea, bila na lošem glasu zbog visokih prinosa grožđa i nestalnog kvaliteta vina, ali je – zahvaljujući sve većem učešću sorte korvina (corvina) u vinima, – kvalitet vina počeo da raste. Pored korvine, koja je od ove tri sorte ubedljivo najkvalitetnija, u Valpoličeli se obično koriste još rondinela (rondinella) i molinara, mada Valpolicella Superiore 2012. vinarije Zenato ima u sebi malo sanđovezea.
Zavisno od berbe, Valpolicella Superiore može da nosi i oznaku Classico.
Najkvalitetnije vino iz ovog okruga je Amarone della Valpolicela (ili, jednostavnije, samo amarone). Proizvodi se od istih sorti kao i “obična” Valpoličela vina, uglavnom od korvine, i to tako što se pre fermentacije zrelo grožđe nekoliko meseci suši na podlogama od pruća, čime se postiže visoka koncentracija šećera, veća aromatičnost i tamnija boja od klasičnih vina Valpoličele. Amarone vina obično sadrže između 14 i 16 procenata alkohola.
Zenato – Valpolicella Superiore 2012. je, poput većine “klasičnih” Valpoličela vina, svetlo, prilično prozirno vino, boje nalik boji mesa trešnje.
Miris je pun, izrazito voćni. Prodoran, ljutkast. Blago nadimljen.
I dok su u početku najuočljiviji mirisi trešnje i banane, malo duži boravak na vazduhu donosi vrlo zanimljiv, blago ukuvani, miris slatkog od kupina.
Alkohol (13,5%) primetan, ne sasvim integrisan.
Kiseline visoke, aktivne, pomalo robusne. Razlivaju se svuda po ustima.
Ukus asocira na zrelo crveno voće: trešnju, borovnicu… Sasvim diskretan nanos čokolade ili, možda još tačnije, kakaa.
Tanini uočljivi, ali prijatni. Završnica sasvim dobra, mekana. Voćna, s primesama dima.
Jedina zamerka se odnosi na nešto jači alkohol koji bi se mnogo bolje slagao s punijim telom.
Kada se u obzir uzme odnos cena-kvalitet, i ovo vino zaslužuje moju preporuku.