Molim te, stani negde iza mene, da te ne vidim dok budem govorila. Jedino od tebe imam tremu.
Svaki me mart podseti na ovu Natašinu rečenicu (Nataša Budisavljević Radišić, organizator WinterFest-a, prim. aut.). Bila je upućena meni, šapatom, svega nekoliko minuta pre nego što će se završiti i Natašin kratki pozdravni govor ˗ mnogo glasniji i upućen svima ˗ a ispraćen zvukom otvaranja boce nekog penušavca.
Tako je meni počeo WinterFest.
Onda je došao drugi, pa treći … i svaki je donosio nešto novo. Kako čitavoj vinskoj Srbiji, tako i meni lično. Rasli smo zajedno, sazrevali, bivali sve bolji i bolji.
I evo nas pred četvrtim.
Taman sam pomislio kako smo došli do tačke kada se sve važno za mene na izdanjima ovog festivala već dogodilo i kako će to nadalje biti samo moj omiljeni vinski događaj (Salon vina u Kragujevcu se iz razumljivih razloga izuzima iz konkurencije), kada je stigao poziv da budem učesnik na jednoj od planiranih panel-diskusija, posvećenoj marketingu u vinarstvu.
Ali, to sada nije bitno.
Jer, ono čemu se radujem nije (samo) to. Ono čemu se radujem su divni ljudi, razdragani odličnim vinima iz čitavog regiona. Ono čemu se radujem je Kopaonik, uvek raskošan i zamaman, raspevan i šaren, tako sveprožimajuć… Kopaonik koji te bukvalno usisa u svoje staze, šumarke, kafane, koji te uvuče u sebe i ne pušta te dugo pošto ga napustiš.
I, da, zapravo, radujem se samom WinterFest-u. Sada već tako ozbiljnom, ambicioznom. Jednom od retkih festivala koji uspeva da bude i opušten i važan, i zabavan i koristan. Raznovrstan, velikodušan, bogat. Uvek svež, inovativan.
I tako… Molim te, stani negde iza mene, da te ne vidim dok budem govorila. Jedino od tebe imam tremu.
Kao da ja sada nemam tremu.
Kao da je lako pisati o stvarima koje su lične, koliko god da su lepe.
* * * * *
Kompletan program WinterFest-a 2016, kako da se prijavite za učešće i stignete do Kopaonika, kao i sve ostale potrebne informacije, možete pronaći i na linku:
http://www.color.rs/winterfest2016/
