Još samo tri dana… 🙂
Pričati o Zapisima jednog Merloa, a istovremeno ne pričati priču o Winterfestu − kada bolje razmislim – i nije moguće.
Kao što sam već pisao, još 2013. godine nosila nas je ista strast. Bilo je nečeg uzbudljivog u toj priči, tom rađanju nečega što danas već izgleda tako sigurno i tako podrazumevajuće da je teško verovati u ondašnje strepnje, brige, tremu… Ipak, sve se pretvorilo u divnu dvodnevnu žurku, u Garden Sali hotela Grand i na snegu oko njega. Velika žurka bio je, ne mogu to da ne pomenem, i štand vinarije Čoka… Hvala vam, Diksi, Bojana, Marina, Nataša.. Hvala vam na nadimku koji ste mi dale, koji se danas pretvorio u nešto što onda nismo ni sanjali. Nisam ni ja znao, a kako biste tek vi…
Drugi Winterfest je bio drugačiji. Bio je mirniji, sadržajniji, ozbiljniji. Zreliji. Dublji, rekao bih. Bio je – između ostalog − mesto gde se konačno uobličila jedna (za mene) velika ideja…
Danas, dakle − kada bolje razmislim − mogu da kažem da su Zapisi jednog Merloa rođeni na Winterfest-u.
Pričati o njima, a istovremeno ne pričati priču o Winterfest-u, prosto, nije moguće.
Zbog toga, i ovaj mart za mene ima drugo ime.
Winterfest.
Spisak izlagača i zvanični program Winterfset 2015:
