Bio je dovoljan samo pogled na spisak izlagača da znam da ćemo mi, strastvene vinopije i hedonisti, uživati.
Ta subota, trinaesti dan aprila, bila je prva koja je odbranila čast zakasnelog proleća, baš kao što je i Wine Style salon vina, peti po redu, odbranio renome koji uživa među poznavaocima vina i onima koji su na putu da to postanu.
Sala Mikonos, na drugom spratu hotela Zira, primila je ovom prilikom više od 30 vinarija iz Srbije i regiona, kao i nekoliko najznačajnijih srpskih uvoznika vina. Dočekali su nas spremni. Čaše su mogle da se zavrte. Spektakl za oči, noseve i nepca je mogao da počne.
Teško je govoriti o spektaklu, kada su vina iz ovog regiona u pitanju, a ne pomenuti makedonsku vinariju Chateau Kamnik, koja je, po mom skromnom uverenju, zavičaj najboljih vina sa prostora bivše SFRJ. Njihov Syrah Ten Barrels, boje tamnog rubina i aromama vanile i karamela, bio je najbolje vino koje sam tog dana probao. I ne samo tog.
Moju privatnu titulu iznenađenja Salona, jer Kamnik za mene to odavno nije, odnela je jedna druga makedonska vinarija – Tikveš, tačnije njihovo Barovo red vino, sjajna kupaža vranca i kratošije.Nešto hladnije noći i dani sa dugim sunčanim intervalima juga Makedonije, priča mi momak na štandu, ponudili su grožđe za ovu raskošnu mešavinu dve sorte s aromama kupina i šumskih jagoda, zaokruženih, mekanih tanina i veoma duge završnice. Ono za šta smo, nažalost, ovoga puta ostali uskraćeni, jeste vino pomalo kontradiktornog imena, Bela voda red, takođe sjajna kupaža, i to vranca i plavca malog. Rasprodato je, rekli su nam. Izgleda da smo počeli da prepoznajemo i razumemo zaista dobra vina.
Na štandu vinarije Do kraja sveta, iz Kovilja nadomak Novog Sada, odavno nisam gost. I ne bih umeo da kažem, i ne bih mogao da se setim, jesu li me prvo pridobili ti ljudi ili ta vina. Ipak je to bilo davno. Pitki i blagi, lepršavi i raskošni, nepretenciozni a sjajni. I oni i ona.
Jedna od najpoznatijih srpskih vinarija, Kovačević, iz Iriga, i ovom prilikom je imao jedan od najposećenijih štandova. Glavni „krivci“ za to su, pretpostavljam, aromatičnost i punoća ukusa njihovog šardonea iz barika, kao i nezaobilazni Aurelius, bordovska kupaža (kupaža kabernea i merloa), koja je takođe odležavala u barikiranim bačvama.
Ima nečeg u koncepciji Wine Style salona vina što ga izdvaja od drugih. Ovde ne dolazite sami, ovde bivate pozvani. Ovde ste, hoću da kažem, prepoznati kao deo jedne velike porodice. Ovde ste među sličnima, strastvenima i posvećenima, povezanima prećutnim obećanjem: i dogodine u Ziri!
Vidimo se.
NAPOMENA: Ovaj tekst je ranije već objavljen ovde
Ta subota, trinaesti dan aprila, bila je prva koja je odbranila čast zakasnelog proleća, baš kao što je i Wine Style salon vina, peti po redu, odbranio renome koji uživa među poznavaocima vina i onima koji su na putu da to postanu.
Sala Mikonos, na drugom spratu hotela Zira, primila je ovom prilikom više od 30 vinarija iz Srbije i regiona, kao i nekoliko najznačajnijih srpskih uvoznika vina. Dočekali su nas spremni. Čaše su mogle da se zavrte. Spektakl za oči, noseve i nepca je mogao da počne.
Teško je govoriti o spektaklu, kada su vina iz ovog regiona u pitanju, a ne pomenuti makedonsku vinariju Chateau Kamnik, koja je, po mom skromnom uverenju, zavičaj najboljih vina sa prostora bivše SFRJ. Njihov Syrah Ten Barrels, boje tamnog rubina i aromama vanile i karamela, bio je najbolje vino koje sam tog dana probao. I ne samo tog.
Moju privatnu titulu iznenađenja Salona, jer Kamnik za mene to odavno nije, odnela je jedna druga makedonska vinarija – Tikveš, tačnije njihovo Barovo red vino, sjajna kupaža vranca i kratošije.Nešto hladnije noći i dani sa dugim sunčanim intervalima juga Makedonije, priča mi momak na štandu, ponudili su grožđe za ovu raskošnu mešavinu dve sorte s aromama kupina i šumskih jagoda, zaokruženih, mekanih tanina i veoma duge završnice. Ono za šta smo, nažalost, ovoga puta ostali uskraćeni, jeste vino pomalo kontradiktornog imena, Bela voda red, takođe sjajna kupaža, i to vranca i plavca malog. Rasprodato je, rekli su nam. Izgleda da smo počeli da prepoznajemo i razumemo zaista dobra vina.
Na štandu vinarije Do kraja sveta, iz Kovilja nadomak Novog Sada, odavno nisam gost. I ne bih umeo da kažem, i ne bih mogao da se setim, jesu li me prvo pridobili ti ljudi ili ta vina. Ipak je to bilo davno. Pitki i blagi, lepršavi i raskošni, nepretenciozni a sjajni. I oni i ona.
Jedna od najpoznatijih srpskih vinarija, Kovačević, iz Iriga, i ovom prilikom je imao jedan od najposećenijih štandova. Glavni „krivci“ za to su, pretpostavljam, aromatičnost i punoća ukusa njihovog šardonea iz barika, kao i nezaobilazni Aurelius, bordovska kupaža (kupaža kabernea i merloa), koja je takođe odležavala u barikiranim bačvama.
Ima nečeg u koncepciji Wine Style salona vina što ga izdvaja od drugih. Ovde ne dolazite sami, ovde bivate pozvani. Ovde ste, hoću da kažem, prepoznati kao deo jedne velike porodice. Ovde ste među sličnima, strastvenima i posvećenima, povezanima prećutnim obećanjem: i dogodine u Ziri!
Vidimo se.
NAPOMENA: Ovaj tekst je ranije već objavljen ovde