Prošlog četvrtka je − „pod etiketom“ konferencije o vinu Wine Identity − održana veoma zanimljiva vinska radionica (special edition workshop).
Ova radionica, zapravo, predstavlja tek početak realizacije jedne sjajne ideje, ideje da Wine Identity ne bude sveden samo na konferenciju koja bi se održavala jedanput godišnje, već da se − putem edukativnih teorijsko-praktičnih radionica poput ove od prošle nedelje − „protegne“ na čitavu godinu. Tako će Wine Identity postati još značajnija vinska manifestacija, kakvih, nažalost, u Srbiji skoro da i nema.
Prvi u nizu ovih sastanaka vinskih entuzijasta i ljubitelja vina vođen je od strane tandema Igor Luković (urednik časopisa Vino&Fino)-Tomislav Ivanović (urednik vinskog portala Vinopedia), i bio je posvećen kaberne sovinjonima Negotinske krajine.
U prvom delu predavanja, posvećenom samom regionu i njegovom vinskom razvoju kroz istoriju, od Igora Lukovića smo (mi koji to nismo znali) saznali dosta zanimljivih podataka. Saznali smo, na primer, da je najviše srpskih vinogorja zasađeno kaberneom, dok je u Francuskoj on tek na četvrtom mestu po zastupljenosti u vinogradima. Saznali smo i da Negotinska krajina ima čak 5 različitih vinogorja (Ključko, Brzopalanačko, Mihajlovačko, Negotinsko i Rogljevsko-rajačko) s dramatično različitim teroarskim međurazlikama; da se u 19. veku vino iz Negotinske krajine izvozilo u Francusku, poharanu filokserom, i da čuvene rajačke pivnice/pimnice datiraju uglavnom iz tog perioda; da se ono što se nekada nazivalo “negotinskim crnim” vinom ranije moglo proizvoditi samo od autohtonih četereške (kadarke), začinka i prokupca, a danas − shodno dogovoru unutar udruženja vinara ovog regiona – može da se proizvodi isključivo od kaberne sovinjona, merloa i kaberne frana, jer autohtonih sorti više skoro da i – nema. Saznali smo od Igora Lukovića još i da odrednicu “negotinski kaberne” može da nosi samo vino koje ispunjava precizno određene uslove: da bude proizvedeno od najmanje 85% kaberne sovinjona (u skladu s državnom regulativom), da najmanje 6 meseci mora da odležava u hrastovim buradima, kao i da na tržištu ne sme da se nađe pre 1. decembra naredne godine. Vino na čijoj etiketui piše “rezerva” mora da bar 18 meseci provede u hrastu, i još godinu dana u boci, pre izlaska na tržište.
Sve što smo ovom prilikom čuli predstavljalo je odličan uvod za nešto konkretnije izlaganje o samom kaberne sovinjonu i onome što on pruža u Negotinskoj krajini, a s čime nas je upoznao Tomislav Ivanović.
Toma nas je svojim izlaganjem pripremio za sve ono što je usledilo tokom same degustacije 9 različitih negotinskih kabernea, koja je, u suštini, predstavila i neku vrstu pregleda svega onoga što susret teroara Negotinske krajine i kaberne sovinjona u ovom trenutku nudi. Bilo je tu i osrednjih, tek stasalih vina, ali i istinskih šampiona, kojima će svakako na ovim stranicama biti posvećena posebna pažnja.
Kao što rekoh, prvi čin jedne sjajne predstave je odigran. Aplauz namenjen organizatorima i voditeljima bio iskren i glasan. Rečit.
Kao dobronameran osvrt na sitne nedostatke ukazao bih na da je zadržavanje na opisivanju svakog vina ponaosob bilo nešto kraće nego što mislim da je to bilo potrebno, kao i na temperaturu serviranih vina, koja je bila nešto viša nego što bi trebalo.
Ipak, dominantan utisak je da smo iz Wine Art podruma na Novom Beogradu prošlog četvrtka izašli veoma zadovoljni i s mnogo više znanja nego što smo u njega uneli. Zato, organizatori zaslužuju sve čestitke i podršku. Hvala!