prosečna cena: 1 100 din.
Kada sam pisao o rozeu vinarije Virtus iz 2014, spomenuo sam i da mi više „leže“ njihova crvena vina. Na stranu moj lični ukus, mislim da je ova vinarija pažnju na sebe privukla − pre svega – baš marselanom, zahvaljujući činjenici da je na našem tržištu − bar za sada − vrlo, vrlo, vrlo malo onih koji su se latili ove sorte. Tačnije, osim Virtusa, Belog brda i Salaksije, trenutno mi niko ne pada na pamet. Molim sve koji znaju za još neki primer, da to podele sa svima nama, u prostoru za komentare.
Marselan je sorta nastala ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaša, i prvi put se pojavila u Francuskoj, sredinom 20. veka. S obzirom na njenu gorepomenutu „egzotičnost“ na ovim prostorima, i moje lično iskustvo s njom je vrlo ograničeno. Tako, zapravo, i nisam u mogućnosti da procenim koliko je ovaj Virtusov marselan tipičan, sortan. Sudeći po onome što sam pročitao o ovoj sorti i onome što sam o njoj čuo − to je, otprilike, to.
Boja jaka, intenzivna rubincrvena, s diskretnim ljubičastim prelivima.
Ka nozdrvama, posle sat vremena dekantiranja, iskače jasan voćni karakter: sladak, zreo miris sirupa od kupina, prožet svežinom mirisa višanja.
Brzo se otvara. Voćnost lako evoluira, razvijajući se u fine, diskretne džemaste tonove, donoseći i finu nijansu tek otvorene paklice cigareta. Sasvim fino iskoriščeno drvo, dobro uklopljeno.
Izrazito voćan, svež ukus. Snažan, nedvosmislen. Telo srednje punoće, bliže grenašu nego kaberneu.
Kiseline dobre, postojane. Tanini sasvim utišani, fini, mekani. Sve, u suštini, lepo izbalansirano.
Završnica srednje duga, zanimljiva. Ostavlja za sobom arome lista duvana i sasvim malo crne čokolade.
Zanimljivo vino, prilično dobro. Vino koje svakako treba probati. Ako ništa drugo, da saznate volite li marselan. 🙂