Prvo mi se dopao naziv: Vinska ilegala.
Zazvučao mi je nekako nenametljivo, a intrigantno. Nekako iskreno i hrabro. Drugačije. Blisko.
Intuicija me, kao što to najčešće i bude, nije prevarila: … Takodje, niko od nas nije ni tehnolog, somelijer, enolog, niti je iko od nas na bilo koji sličan način povezan sa vinom… Da, to je ono moje:
Nisam stručnjak.
Nisam somelije, nisam enolog.
Samo zaljubljenik. Entuzijasta. Veliki entuzijasta.
Onda su se javili i ponudili mi status prijatelja Ilegale.
Prepoznali smo se.
* * *
Dočekasmo i tu subotu, dugo najavljivanu.
Melodije vina.
Ambijent – sjajan izbor. Inovativno, osvežavajuće. Novo, a starinsko. Hrabro, drsko, bezobrazno. Da, i rizično.
Nervoza vidljiva. Užurbanost. Panika, Sve dečje bolesti na jednom mestu. Ideje sirove, nedovršene. Ponavljanje, preklapanje. Mahanje rukama, zapomaganje pogledima. Improvizacija.
* * *
Prve čaše kreću u krug. Težište pažnje se raspoređuje po štandovima. A tamo – vinari. Jedini mirni. Opušteni, rutinirani. Velikodušni. Spremni da pomognu, da podrže ovih osmoro ludaka. Zato su, uostalom, tu. Jer, šta je još jedno ludilo za njih, posle ovakve godine?!
* * *
Nisam ni primetio kada je sve krenulo baš tamo gde treba.
Gužva. Velika gužva. Smeh. Svi zajedno, a svako nasamo sa svojim vrtlogom u čaši.
Arome, bukei, srkutanja. Mahanja glavom, koncentracija, procena… Provlačenje kroz gomilu, do štandova raspoređenih u nekoliko soba.
Ima zgaženih, ima odgurnutih. Ljutih nema.
Nema više ni Ilegalaca. Nisu više onako upadljivi. Ne jure, ne paniče. Ne svetle od nervoze. Klize kroz gomilu, na talasu uspeha. Uspravni i ponosni. Nasmejani.
Znaju da je sve u redu. Možda nije baš sve onako kako su zamislili, ali je sve onako kako treba da bude.
* * *
Rastajemo se zadovoljni, ispunjeni. I već se radujemo nekom novom susretu.
Vinska ilegala i ja.
Njihov prijatelj.
Invalid Displayed Gallery