sortni sastav: mirisavi traminac 100%
cena: 900-1 000 din.
Veliko mi je zadovoljstvo da na ovim stranicama mogu da predstavim još jednu šumadijsku vinariju ̶ vinariju Lipovac ̶ iz sela Lipovca kod Topole kragujevačke.
Prva stvar kojom mi je ova vinarija privukla pažnju − pored odličnog dizajna etiketa − jesu zanimljiva imena vina koja označavaju, zapravo, procente zastupljenosti sorti grožđa od kojih su napravljena: 70/30 (kupaža sovinjon blana i semijona u odnosu 70%:30%) i 100 Jazz (100% mirisavi traminac). Za prvi tekst o vinima vinarije Lipovac na Zapisima jednog Merloa odabrao sam malo šumadijskog džeza, čiji naziv još i asocira na nekonvencionalnost i neku maštovitu improvizaciju. 🙂
Iako na etiketi piše da je „vino proizvedeno od 100% mirisavog traminca“, na nekom blind testu niko ne bi mogao da me ubedi, bar u početku, da se ne radi o sovinjonu.
Zaista, nos isprva donosi prepoznatljive ̶ u početku pomalo stegnute ̶ sovinjonske arome vreže (dugouzlazni akcenat na prvom e) paradajza, zelene paprike i turšije. Samo se negde na obodima mirisa naslućuje parfemski karakter traminca, osveženog limunom. Veoma prijatan miris, nešto manje aromatičan od očekivanog.
Alkohol dosta jak, čak 14,5%, ali majstorski spakovan, sakriven. Više se naslućuje, nego što se oseća.
Voćna, citrusna svežina i u ustima nastavlja da bude glavna odlika ovog vina, uz punoću i blagu prijatnu gorčinu, nauštrb aromatičnosti.
Taman kada sam pomislio da je sintagma s etikete „sortno belo vino“ više nego preterana, stvari su počele da dolaze na svoje mesto. Traminac mirisavi je konačno počeo da se oglašava s mnogo više samopouzdanja, donoseći prepoznatljive – mada nešto blaže − mirise ruže i đumbira, postajući ono što zapravo i jeste – vrlo sveže sortno vino.
Kao poslednji, najzanimljiviji ukras, u slojevitoj i sočnoj završnici odnekud se pojavljuje jasna, mirišljava lavanda.
Možda i zavolim džez.