prosečna cena: oko 1 300 din.
Evo još jedne nove vinarije na Zapisima, šumadijske. Ne šumadiske, kako piše na tabli koja označava ime ove ulice u Kragujevcu, zbog koje sam pre nekoliko godina čak pisao i tadašnjim gradskim ocima. Rezultat, neke table promenjene, neke ne, do danas. Strašno.
Ali, to je neka druga priča i neki drugi blog… Nego, da vidimo šta to imamo ovde, iza prve etikete – ako ne grešim – kojoj je vinarija Veličković nadenula ime po nazivu sorte.
Sortan, prepoznatljiv nos. Pun, slatkast i mekan. Zrelo stono voće. Kruška sočnog belog mesa, pre svega, rekao bih. I belo livadsko cveće, Možda i malo šarmantnih nanosa nekog aromatičnog bilja.
Nežno na jeziku. Možda i previše. Jer, iako prija ova nenapadnost prvog aromatskog talasa, sve nekako brzo sklizne niz receptore, ostavljajući za sobom utisak prolaznosti i izvesni nedostatak fokusa i dorečenosti. Tako, fina gorčina kao da ostane da visi na zadnjem nepcu, pomalo usamljena.
Pa ipak, sasvim pristojno vino: ono što nudi – nudi do kraja. Ne umara se, ne posustaje. Ono je što jeste. Ostaje dosledno sebi, jednostavno, sveže, korektno. I ne pokušava da bude išta više od toga, reklo bi se.
Pošteno vino, dakle. Sasvim korektno. To je pridev koji tražim.