prosečna cena: oko 1 000 din.
Evo odličnog primera kako traminac, koji kao sorta baš i nije šampion u odležavanju, i posle 3 godine od berbe može da bude aromatičan i atraktivan.
Ali, da krenemo redom…
Moj prvi susret s iločkom vinarijom Trs dogodio se na ovogodišnjem Winterfest-u, kada mi je njihova graševina – koja će se takođe u skorije vreme naći na ovom blogu – bila najveće otkriće festivala. To je, naravno, vodilo ka mojoj zainteresovanosti za vinariju i ostala vina iz njenih podruma i, logično, ovom tekstu.
Zanimljiv podatak vezan za Trs vinariju je da je nastala spajanjem porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Bošnjak i Faletar i da, zapravo, predstavlja neku vrstu poljoprivredne zadruge.
Kao što sam rekao, iako već malo „mator“, Trsov „polusuhi“ Traminac 2012. donosi sve ono što volim kod ove sorte.
U čaši izgleda kao masivna, uljasta struktura. Odiše snagom.
Boja lepa, slamnatožuta.
Nos prepoznatljiv: klasični traminac. Ruža, ratluk. Malo sočne bele trešnje.
Još uvek prilično aromatičan, mada imam utisak da su arome u blagom padu.
U ustima snažno, moćno. I ovde gustina i punoća. Kiseline iznenađujuće visoke, odlično nose čitav kompleks. Primetna slast umekšava arome i kiseline, gradeći s njima odličan balans. Ipak, harmoniju kvari prejak alkohol (14,5%). Ostavlja topao trag u ustima, pomalo peckav, i delimično zamagljuje inače sjajne senzacije.
Završnica duga, puna, ali i ona prealkoholna. Ratluk s pomalo gorčine, i poneka latica ruže.
Još jedan odličan iločki traminac. Zaista je šteta što se teško može naći na srpskom tržištu.
Šta je za traminac 3 godine, još kad ima alkohola i neprevrele slasti :). Zaista odličan traminac kojem prepoznatljivost, snagu, kompleksnost i punoću daje žuti les na tom delu Fruške Gore.