cena: 600 din. (u vinariji)
E, hajde sad da vidimo od kakvog sam materijala… 🙂 Hoću li ostati objektivan?
Naime, Probaj prokupac proizvode moji dobri drugari. Vinarija Trival je iznikla iz seoskog domaćinstva Rujevica − u Drači kod Kragujevca − mesta koje koje mnogo volim, koje često posećujem i na kojem se uvek odlično jede, a bogami i pije. Sjajni ljudi, sjajni drugari. Izdašni, nesebični, dobronamerni. I dobri u tome što rade.
Probaj prokupac imam priliku da pijem redovno i da pratim njegov razvoj od rane faze. Ono što me kod njega od početka oduševljava je da je „ispao“ sasvim dobro vino, a pravljen je u − kako to volim da kažem − kućnim uslovima, bez neke ozbiljnije tehnologije i bez, pazite sad, bez tehnologa!
Za potrebe ovog teksta, jednu bocu sam otvorio pre 2-3 dana.
Prema imenu i etiketi imam ambivalentan odnos. Prosto, ni sam ne znam da li mi se dopadaju ili ne. Svakako su neobični, pomalo i hrabri, posebno ime. Dobra vest je da se ovde radi o malim količinama vina, pa će svakako biti dovoljno onih kojima će ovaj geg sa imenom privući.
Kad smo već kod etikete, da su se moji drugari iz Rujevice/Trivala setili da imaju druga koji je profesor srpskog, ovo K u Kameničarke bi ostalo malo, jer se nazivi sorti pišu malim početnim slovom, ali dobro… Možda za neku narednu berbu dobijem priliku da pokažem svoje raskošno znanje. 🙂 🙂 🙂
A vino? E, pa ovako…
Veoma prijatno iznenađenje! Od našeg poslednjeg susreta miris se odlično razvio, zaogrnuo se nekim novim jako prijatnim tonovima. Dobio na punoći i zrelosti. Na zavodljivosti i karakternosti. Nežne i blage voćne note navukle su na sebe finu patinu u vidu sušenog šipurka i brusnica. I mirisa unutrašnjosti kutije cigareta, rekao bih.
Ni nepca ne ostaju uskraćena za lepo iznenađenje. Ona zrelost mirisa dosledno utkana i u ukus. Blaga struktura, lako do srednje telo, ali jasan aromatski profil. Kiseline dobre, tanini skoro neprimetni.
S druge strane, ovo vino je, svega 2 godine od berbe, na svom vrhuncu, a drugog dana od otvaranja boce malo „padne“. I to je ono što govori o njegovoj nepretencioznosti i o ograničenom potencijalu. O, na kraju krajeva, uslovima u kojem je proizvedeno i realnim dometima.
Ipak ovo je dobro vino. Vino na koje, kada se sve uzme u obzir, Marija i Ivan – moi drugari − mogu da budu ponosni.
Uostalom, da nije tako, ovaj tekst ne bi ni bio objavljen baš danas.
PROBAJte ga!
Srećan vam Dan prokupca!