sortni sastav: syrah
cena: 1100-1200 din.
Ovo je moj prvi susret sa sortom syrah (širaz) otkad pišem ovaj blog, pa je verovatno i sasvim dobra prilika da svima koji su tek na početku sopstvenog vinskog puta pružim jednu korisnu informaciju. Naime, sira (syrah) i širaz (shiraz) su, u stvari, jedna te ista sorta grožđa s dva imena. Drugo ime je karakteristično za Australiju, gde je dugo bila najzastupljenija sorta. Isti naziv se koristi i u Kanadi, Kaliforniji i Južnoj Africi, tj. Novom svetu. Za Evropu je karakterističniji prvi naziv (syrah).
Kada sam ulazio u svet vina, ova sorta mi se, zahvaljujući nekim vinima iz Australije koja sam probao, vrlo brzo nametnula kao jedna od omiljenih, pa sam oduvek pokazivao izvesnu dozu radoznalosti prema pokušajima da se i u našem okruženju prave vina od nje. Kasnije je nastupila radoznalost usmerena na sva moguća vina, ali to je neka druga priča. Ili nije. 🙂
Stobi – Syrah barrique 2011…
Prosto je sjajno koliko je kremast i sugestivan miris ovog vina. Odmah na početku, udar toplote. Ne one alkoholne, već kao posledica punoće veoma snažne sladunjave aromatske strukture koja asocira na somotnu mekoću i gustinu džema. Skoro taktilno iskustvo…
Tonovi hrasta sasvim prepoznatljivi, jasni. Ipak, nisu napadni. Suzdržani su, diskretni, neegoistični. Šljiva i vanila izvode većinu mirisnih figura, ali na osvežavajućem podijumu od ne tako tamnog voća, sitnog, crvenog. Od ribizli, recimo. Svežina tih nenadigranih voćkastih kiselina stvara sjajan balans, bacajući osvetljenje na čitavu ovu postavku. Ekstraktivnu. Moćnu.
Sasvim očekivano, ukus i telo ne mogu da isprate asocijacije izvedene iz omirisavanja. Da mogu, ovo bi bio neki slatki sirup, a ne vino. 🙂
Arome, dakle, nešto manje intenzivne, ali i dalje respektabilne i jako prijatne. Crveno voće izraženije, kiseline snažnije. I ovde su faktor ravnoteže, da ne kažem stabilnosti. Tanini skoro neprimetni. Pomalo mi u svemu ovome i nedostaje njihova nešto robusnija varijanta.
Završnica je veoma dobra, kompleksna. Blago je nadimljena i vanilizirana, a negde „u daljini“ se rekao bih, javljaju i tonovi kafe. Retronazalno, pored još izraženije vanile i crnog bibera, ima nečeg što me malo podseća na kedrovinu.
Spicy…
Na kraju opisa ovog veoma prijatnog vinskog iskustva bih napomenuo da − iako proizvođač preporučuje serviranje na temperaturi između 15°C i 17°C stepeni − moje iskustvo, kao i obično, govori da je 18°C najbolja varijanta.
Isprobavajte sami, igrajte se. 🙂
Uživajte.
To se valjda podrazumeva.