sortni sastav: negroamaro
cena: 770 din.
Volim da upoznajem nove sorte. 🙂
Ako se izuzme roze iste vinarije, ovo vino je, zapravo moj prvi dodir sa neroamarom, tako da pre otvaranja boce zaista nisam znao šta mogu da očekujem. Rečeno mi je da je ovo tipičan predstavnik crne gorke sorte, što je svakako bio razlog za radoznalost, ali i neku vrstu radovanja unapred zbog osvajanja jedne nove teritorije.
Šljiva. Izražena, zrela. Sladunjavo mirisna. Alkoholna toplina. Kao da nadjačava telo i grabi ka nosu. Ne štipa, mada je jasna, nedvosmislena. Svežina i slast sitnog crvenog voća u početku prekriva začine, ali strpljiva vanila pronalazi svoj put i iznenađuje me ovde. Kao da imam pravo na iznenađenje, tokom prvog plesa. I to nije sve… Ruzmarin?! Ne, bosiljak… Ili, ipak, ruzmarin? Uffff…
Nisam očekivao baš ovoliku slojevitost na nosu. U stvari, ne znam ni šta sam očekivao, iskreno.
Prvi srkut… Kiseline snažne, moćne, uklopljene u srednje telo. Šljiva, već najavljena. Pa onda kupina. Slast na vrhu jezika. Pozadi, ka grlu, kiselkasto-gorkasta svežina. Primetni, još nepokoreni tanini, mirni i jedva bockavi. Taman da drže čitavu konstrukciju na okupu.
Ponovo zavrtim čašu. Pa još jedan krug. Dobri stari vazduh. Prija… Začini postanu izrazitiji, uzbudljiviji. Ruzmarin, definitivno. Dobro, i vanila. I to vanila koja ne dolazi od drveta, jer ovde drveta nema, samo inoks. U ustima manje alkoholnosti, a više slasti i glatkoće. Završnica veoma dobra, kompleksna.
Pravo osveženje. Neočekivana slojevitost za ovu cenovnu kategoriju. Vino koje ume da priča svoju priču.
Po ovoj ceni, sjajan izbor. Sjajan.