sortni sastav: sovinjon (70%), semijon (30%)
prosečna cena 850 din.
Evo, posle Sirovine, još jedno vino koje bi se moglo nazvati “vinom kuće”, s tim da je ovde koncept nešto drugačiji. Naime, L’estuaire 2013 je vino vinarije Pusula proizvedeno i flaširano isključivo za Vinodom i može se naći samo u njihovim vinotekama i prodajnim objektima kojma oni distribuiraju vina. Tako nešto, ako sam dobro razumeo. 🙂
Inače, izraz l’estuaire (estuar, estuarij) označava levkasto ušće reke, koje se obrazuje pod uticajem plime i oseke. Iako je najupečatljivi estuarij Amazona, širine oko 30 kilometara, ovde se ovaj izraz odnosi na ušće reke Žironde.
Dakle, Pusula ̶ L’estuaire 2013…
Dosta dobar miris, svež, zanimljiv. Nagoveštava jasne kiseline, ali je istovremeno i snažan, pun, zatamnjen uticajem semijona. Zeleni paradajz, paprika, prosušena trava… Prstohvat mirisa kore nešto pečenijeg hleba. Sve zajedno fino sklopljeno u konstrukciju koja asocira na snagu i gustinu.
Usta oblaže glatkošću. Iskazuje snagu i mekoću. Deluje masivno, a neopterećujuće. Širi oko sebe energiju miroljubivosti, u čemu mu svakako pomaže i sasvim odmeren alkohol (13%). Sa same ivice ukusa pristiže osvežavajući dašak gorčine grejpfruta.
Veoma dobar balans između sovinjonskih i semijonskih uticaja ̶ što mu je i najveći kvalitet ̶ udiše ukusu energiju i postojanost, trajnost, čineći L’estuaire 2013 vinom koje se pije lako, ali i sporo.
Završnica sasvim dobra, topla, s blago naglašenim kiselinama i umerenom gorčinom.
Nisam mislio da ću ovo imati priliku skorije da napišem posle sovinjona iz 2013, ali do sada mi je L’estuaire 2013 najzanimljivije Pusulino vino.
Još ako se u obzir uzme i mala doza ekskluziviteta koju nosi, svakako ima moju preporuku.
Uz izvinjenje i sa priličnim zakašnjenjem, pričamo još jednu priču sa naših etiketa. Do neke nove priče, živeli!
“Nepregledno prostranstvo narušavao je blagi povetarac… U beskraju plavetnila more i nebo su se stapali u modri plašt… Pojedinačni talasi valjajući beličastu penu najavljivali su plimu… Osećam kako se jedra lagano pune i mazno korito barke lagano klizi. To je jedan od onih vlažnih vetrova sa okeana koji će doneti osveženje, kišu. Radovali smo se toj promeni, a posrnula priroda je čekala da joj udahne novi život… Svež jutarnji ozon mešao se sa tragovima mirisa letnjeg cveća i rastinja iz priobalja. Bili smo u zoni granice slane i slatke vode. Sada su nam pitome obale reke jasno ocrtavale putokaz. Iza nas ostaju dva osrednja talasa gradeći veliko slovo V koje je nestajalo na obodima reke.
Reka je na svakom koraku mnogo izraženije pokazivala znake života i to nam je prijalo posle monotonog plavetnila. Redjali su se pitomi sadržajni pejzaži, šarolikost zelenila bila je pravi odmor za oči. Mnoštva ptica parale su nebo, dan je odmicao, a mi smo se bližili svojoj luci. Natovareni brodovi koje smo usput susretali već su uveliko gazili okeanske talase ka svojim odredištima. Volim ovu reku i krajeve, bez obzira šta se nekima tu i ne dopada, tu sam odrastao i trajne slike urezane u moja sećanja uvek su mi davale snage da istrajem kao što ova regija živi.
Svaki pogled vezan je sa pritajenim osmehom u krajevima usana i blagim sjajem u očima. Ovaj rečni put kojim brodimo gledao sam sa većine bregova koji se lenjo protežu pravcem severo-zapad – jugo-istok. Veliki broj zamkova i kula pružao nam je gostoprimstvo, napajali smo dušu i telo i uživali u buketima božanstvenih ukusa i aroma… Vrlo brzo shvatite snagu tradicije, iskustva i znanja i otkrijete neka unutrašnja čula kojih niste bili svesni da postoje! Od mora vode nastavljalo se more vinograda, jasnije, više je to podsećalo na velika zelena jezera koja trepere na letnjem suncu obećavajući još jedan bogat i jedinstveni rod…
Po obodima vinograda, kao djerdani, nizali su su se rascvali crveni cvetovi ruža i čitavom kraju davali na neki način svečani izgled. U sredini, izmedju čokota, pojedinačno su se jasno isticali žuto – beli šeširi ispod kojih su skriveni od sunca vinogradari radosno gledali rezultate svoga rada i prirode. Sočne, rumeno-crvenkaste bobice najavljuju da se berba bliži, da će se krenuti putem još jedne tajne spravljanja božanstvenog napitka…”