sortni sastav: sovinjon blan 100%
cena: 700-850 din.
…Zeleno, volim te, zeleno!
Zeleni vetar i grane…
…Raskošni vetar ostavlja
čudan ukus na usnama
mente, žuči i bosilja…
Romansa mesečarka, Federiko Garsija Lorka
I zaista, sve ovde vuče na zeleno! 🙂 Ne u smislu nedozrelog, mladog, već baš kao da je zeleno flaširano u ovu bocu sa sjajnom, sjajnom etiketom… I da ne znam značenje reči pusula (poruka), mislio bih da je ovaj dizajn jednostavno – pun pogodak!
Prvo, miris… Svež, asocijativan… Herbalno-voćni. Zelena paprika i list paradajza, protkani finom osvežavajućom aromom citrusnog voća. Sve nekako vrcavo, nemirno, a ipak prodorno i stabilno, prepoznatljivo. Sadržajno. Možda samo da je malo punije…
Zelenkasto i na jeziku. Ima nečeg rashlađujućeg u ovoj svežini, nečeg što ipak zna kad da se povuče pred jasnim aromama, istrajnim, sigurnim u sebe. Oseti se na tren i neka slast, prođe brzo i ostavi za sobom hladnjikavost koja struji…
Raskošni vetar, rekao bi Lorka. 🙂
U ustima voće izraženije nego na nosu. I nije citrusno. Leluja taj dašak negde izmeću nekog tropskog voća i sasvim zrele breskve. Kako se vino u čaši zagreva, tako breskva, čini se, nadjačava… I ovde, moram da kažem, nedostaje malo punoće, da upotpuni utisak.
U povratnom ukusu, sasvim pri kraju, blaga gorčina. Odlično uklopljena, izbalansirana, ističe voćkastu završnicu.
Odličan sovinjon po ovoj ceni… Preporučujem.
Da ne ostane nedorečeno, evo i poruke sa etikete …. “Odakle početi? Od zelenih lastara i osunčane padine? Vratiti se dvadesetak godina u nazad, zapitati se koja je ljubav tada bila važnija? Još neku godinu pre, kada je otac majci poklonio komad crvene zemlje? Ili pak još dalje, u detinjstvo, korenima? Od kada postojim bilo je jasno da ja jesam ili nisam. Umem da upalim vatru i ugasim požar. I zamišljam mnogo visoko i na duge staze. I znam, jednog dana, sve će imati savršen smisao. I ti i ja. I sve ono što se žrtvovalo. I besane noći. I buđenje u cik zore. I strah. I iščekivanje. Možda je to baš danas kada sedim ovde sa tobom? Možda je baš danas dan kada tajne ustupaju mesto istinama? Opet, možda ti je priroda povodljiva pa te navede na pogrešno? Možda smo i ti i ja, baš kao i ovi, još nezavučeni lastari, svoreni da nas vetar raspoloženja pomera kako mu volja? Ipak, želim da verujem da je drugačije. Previše bi mučno bilo da te niko za sve te godine ne zavoli i da ne uzvratiš istom merom jer, šta je važnije? Voleti ili biti voljen? Da li je ptici važnije levo ili desno krilo? Bilo bi previše bolno da ostariš lutajući. Zalud bačeni trud i sva ljubav stvoritelja. Dakako, uvek se nadamo drugačijem scenariju. Telo ustreperi i srce zalupa jače iščekujući da vidi tvoje predivne boje. Pri prvom susretu, naizgled zatvorene, previše jednostavne i jednolične. Nijanse kojima zrelost, koju nose godine, daje posebnu vrstu kompleksne gradacije, oku skoro neuhvatljive. Duša se oboji istim u znak prepoznavanja, baš kao kod dvoje koji tek treba da postanu ljubavnici. Zatim na red dođu mirisi. Da li prepoznajem tvoje kao svoje? Umeju li da me opiju, ponesu u vinograde i voćnjake? Da li me podsećaju na tebe ili na neku ljubav davnu? Bilo bi lepo da budu samo tvoji, jedinstveni i prepoznatljivi. Da te ne poredim sa nekim bivšima. Ali bih da te tražim u nekim budućima. Preživljavam usud ponovnog upoznavanja i neporecivu činjenicu da si ti sve ono sto sam ikada želela. Da, baš ti. Tako ostrašćen i svoj. Sa svim svojim raspoloženjima i varijacijama, bile one odraz plemenitog drveta koji sa sobom nosi note dima ili pak žute cvasti i prodornog mirisa zelene stabljike. Sa svežinom koja budi i oslobađa umora. Nekako silan i nežan u isti mah. Pravi kameleon, a opet nekako stalan i vazda prepoznatljiv. Pomalo savage. Opijajući i opominjući, ti se ne završavaš …”
Hvala ti, Dijana! 🙂