sortni sastav: cabernet sauvignon, cabernet franc i prokupac
prosečna cena: 750 din.
Letnje vreline su odavno iza nas i krajnje je vreme da se potroše i zadnje preostale boce rozea, što u mom slučaju znači još dve boce i, sledstveno tome, još dva teksta.
Za ovu priliku sam odabrao Pusulin Rose 2014. i odmah moram da kažem da mu kišoviti jesenji dan uopšte nije zasmetao.
Veoma lepo, prozirno, svetloroze.
Odličan miris, umerene punoće, svež, voćni. „Vuče“ mi na neko crveno voće, sitno. Sveža brusnica, uz vrlo malo maline, u samom početku. Pažljivijim mirisanjem dođe se i do kore pomorandže i sasvim, sasvim nežnog dodira cvetnih mirisa.
Slojevit i obećavajuć nos, nema šta.
U ustima intenzivna, prijatna svežina. Kiseline reske, ali umerene. Na njih se odlično nadovezuje vrcavost tonova voća.
Iako bi ukus možda mogao da bude za nijansu izrazitiji, sasvim je zadovljavajuć. Asocira na dobro ohlađene jagode.
I završnica živahna, puna voća, sasvim solidne trajnosti.
Berba 2014. je dala zaista odlične srpske rozee. Pusulin Rose 2014. je svakako jedan od boljih među njima.
Sasvim dobar i za ove hladnije dane.
S obzirom na odnos cene i kvaliteta, zaslužuje preporuku.
Ostaje nam još da sačekamo da nam neko iz vinarije Pusula u komentaru “pročita” ovaj tekst s etikete. 🙂
Hvala Perici na lepim rečima, a nama ostaje samo da “pročitamo” priču našeg Pusula rosea. Živeli!
“Nekako je u isto vreme i teško i zanimljivo biti sam sa sobom. Ako vas neko iz prikrajka posmatra
može biti čak i glupavo. Ovo kazujem iz sopstvenog iskustva. Misli tada krenu u neke daleke predele.
Prizivaju u sećanje predivne slike. U nos se uvuku poznati mirisi proleća i šumskih jagoda. Duša se
nekako razgali i dlanovi se na momenat ponovo oznoje. Na usnama se razvuče onaj bleskasti osmeh
koji i najtvrđe među nama može da omekša. Oči zasijaju nekim novim sjajem i obrve se izviju u znak
odobravanja. A unutra, u grudima, ponovo se pojavi onaj slatki bol koji se javlja svaki put kad mi dođeš
ti.
I tako krene kovitlac koji me potpuno obuzme. Ukradeni pogled. Pečat tajnog dodira i blaga vrelina na
mojim bedrima. Ispod stola tvoji prsti isprepleteni sa mojima. Nevažan razgovor i Svevišnjem upućena
želja da nas ti ljudi ostave same. Još poneka čaša. Tvoja, za jedno dugme previše otkopčana, košulja.
Moj sako na naslonu stolice. Elegantna kristalna stopa između prstiju i blagi kružni pokreti.
Ljuljuškanje božanske tečnosti i još jedna nova nota u glavi. Da li nas dvoje možemo bolje od ovog što
je u čaši? I konačno uslišena molba. Blizina tvog daha i blagi dodir usana. Srce u grlu i predivna
strepnja svuda u meni. Iščekivanje sledećeg poteza uz malu dozu srama i pogled ispod obrva. Baš kao
dvoje koji plešu po prvi put. Koji je sledeći korak?
Izgovoreno pitanje: “Ima li tebi ovo ikakvog smisla?” Malo nespretnosti, nemirni prsti i još poneki
trenutak neizvesnosti. A onda ti nežno povučem kosu na potiljku samo da ti stavim do znanja da se ne
šalim. Iznenađenje i dodir tvojih snažnih ruku na mom struku. Hmm … meni ovo ima sasvim dovoljno
smisla. I zagonetan osmeh na usnama.
A onda se vratim sebi, naručim jedan roze i shvatim da me konobar sa zanimanjem posmatra. Video je
on previše zaljubljenih da bi mogao biti prevaren bilo kakvim lažnim pogledom. Uputim iskren osmeh i
podignem čašu umesto reči …”