Zbog zgusnute vinske agende poslednjih nedelja, na Zapise sa izvesnim zakašnjenjem stiže tekst o jednoj zaista važnoj stvari za poklonike vina i vinske poslenike u regionu.
Naime, ove godine je ustanovljen − a petog oktobra u Skoplju i obeležen po prvi put – Svetski dan vranca!
Vranac je svakako sorta koja po svojoj rasprostranjenosti u ovom regionu, kvalitetu vina koje može da da, kao i udelu na ovdašnjem tržištu vina, i te kako zaslužuje da dobije jedan ovakav dan, po ugledu na neke velike, poznatije sorte.
Prepoznavši tu potrebu, udruženje Vina iz Makedonije je ove godine ne samo upriličilo obeležavanje prvog Svetskog dana vranca, već je za predstavnike vinskih medija organizovalo i čitav petodnevni press trip, ambiciozno zamišljenu i dosta uspešno izvedenu turu po makedonskim vinarijama (njih petnaestak) i vinogradima. Za nas koji smo imali sreću da budemo deo ovog putovanja, bila je to sjana prilika da se upoznamo sa vrancem u vinogradu i u čaši, da bolje razumemo njegov sjajni potencijal i da shvatimo kakve mogućnosti, ali i izazove donosi makedonski teroar.
Tako su manifestacija svečanog otvaranja Svetskog dana vranca i Salon vranca − svojevrsni susret proizvođača vranaca iz čitavog regiona − bile samo neka vrsta velikog finala i prilika da se upotpuni slika o ovoj sjajnoj sorti.
Ono što je svakako čitavu manifestaciju podiglo na jedan viši nivo i već od samog početka nametnulo visoke standarde za neke buduće manfestacije – za šta organizatori zaslužuju sve komplimente − svakako je i više edukativnih radionica – od kojih bih svakako izdvojio masterklas Kerolajn Gilbi (Master of Wine) − kao i jedan mali, ekskluzivni salon vina Grand Vin, u organizaciji Makedonske asocijacije somelijera.
Ipak, pored veoma dobre oganizacije i raznovrsne programske ponude, jedan od jačih utisaka sa ovog događaja je i veoma, da se tako izrazim, upadljivo odsustvo crnogorskih Plantaža, jedne od najvećih vinarija u regionu i, bez sumnje, vinarije čiji je vranac svojevrsni amblem. Kao takva, usudiću se reći, vinarija Plantaže je morala da bar kao gost – ako ne i nešto više − bude prisutna na obeležavanju Svetskog dana vranca.
Bez želje da se bavim spekulacijama i kuloarskim pričama, iznosim stav da drugi po redu Svetski dan vranca ne bi smeo da ima ovu prazninu. A možda bi mogao i da bude održan u Podgorici. Zašto da ne?