Od početka pod vatrom upadljivo neprijateljski raspoložene prirode, Prvi festival šumadijskih vina je priveden kraju. Uspešno.
Istina, većim delom prvog dana festivala gledali smo u nebo kao u šolju, tumačeći mu boju i stepen ratobornosti. Naravno, kiša nije mogla da previše pokvari atmosferu koja je poslovično sjajna na sličnim okupljanjima, ali svakako bi bilo bolje bez nje. Ako ništa, siguran sam da bi bilo više posetilaca. S druge strane, oblačno vreme je temperaturu tog subotnjeg dana dovelo do sasvim vinski korektnih 25 stepeni, što nije nimalo nebitno. Ko nije pio vino na deset stepeni više, ne zna o čemu govorim.
Kada smo već kod broja posetilaca, pravi je trenutak da se sasvim dobronamerno ukaže na sitne organizacione manjkavosti ovog sjajno zamišljenog skupa. Naime, paradoksalno, iako bi vedriji dan svakako privukao više posetilaca, doveo bi i do određenih problema i gužve. Naime, utisak je da lepo i sasvim, sasvim prostrano dvorište Kraljevske vinarije u Topoli – u kojem se čitav događaj i zbivao – nije baš dobro iskorišćeno. Falilo je, po mom mišljenju, malo više prostora između štandova i malo više natkrivenih „punktova“ za posetioce i njihove čaše. Mesta
za to je svakako bilo dovoljno.
Drugog problema sam postao svestan u vreme – ručka. Iako je jedna od panel-diskusija (mada su diskusije u pravom smislu te reči izostale) za temu imala slaganje vina i hrane, upadljiva je postala činjenica da s velikim brojem zaista dobrih i odličnih vina nije baš imalo dosta toga da se… hmmm… složi. Bilo je prostora u tom simpatičnom dvorištancetu i za neki štand s roštiljem tretiranim mesom, hoću da kažem. Bilo bi i kupaca, znam to iz pouzdanih izvora.
Ipak, ako se izuzmu te sitne, dečje bolesti Festivala, treba reći da je sasvim ispunio svrhu. Odličan izbor vina, nekoliko (za mene) vrlo prijatnih iznenađenja, nekoliko vinskih premijera i puno dobre energije. I, najvažnije, sve to na talasu jedne divne, plemenite ideje o slozi i zajedničkom napretku.
Na tom talasu, ovaj festival je, ako tako mogu da kažem, osuđen na uspeh i dugi niz epizoda u nastavku.
Jer, nema snažnije ideje od one kojoj je došlo vreme.