sortni sastav: vranac
prosečna cena: 12, 5 evra (u Crnoj Gori)
Zanimljivo mi je ime ove podgoričke vinarije, još uvek nepoznate široj srpskoj vinskoj javnosti. Sasvim dovoljno da probudi radoznalost. Jedva sam čekao da otvorim ovu bocu.
Ipak, nije sve išlo glatko…
Nikada ranije mi se, naime, ovo nije desilo…
Uzalud sam pokušavao. Posle sat vremena u dekanteru, pa sat i po, dva, tri… Ništa. Nikakav, ili skoro nikakav miris. Ili, kako se to kaže, miriše na bocu.
Srećom, zahvaljujući iskustvu ili intuiciji – ne znam ni sam – ostavio sam ga u dekanteru, pokrio ga samo listom hartije, i pustio da prenoći.
Ne kaže se uzalud da je jutro pametnije od večeri. 🙂
Dobro, nije baš bilo jutro kad sam ga omirisao sledeći put, ali vredelo je. I te kako je vredelo!
Punoća mirisa te prosto obuzme celog. Gustina i intenzivnost mirisa slatkog od kupina i rashlađujući šmek eukaliptusa. Kao rezultat te smese, asocijacija na After eight čokoladice. Ima neko da ih ne voli?
Napad voćnosti na nepca. I dobrih, čvrstih kiselina. Žilavih, na dobar način.
Tanini glasni, ali u okvirima pristojnosti. Odličan potencijal za odležavanje.
I kao da mu nije bilo dosta čekanja, naknadno na mirisu donosi moku I duvan, sitan, izmrvljen. Ipak, elegantan.
Alkohol (13%) odlično integrisan. Jak taman koliko treba, da isprati snagu i čvrstinu vranca.
Kako mu i dolikuje, pije se sporo. Svlači se, skida sloj po sloj, bogato nagrađuje ono strpljenje s početka priče. Ili iskustvo, ili intuiciju… ne znam ni sam.