sortni sastav: kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran
cena: oko 1100 din.
Nisam siguran da Zavet 2009. uopšte više može da se nađe u prodaji, ali se nadam da još uvek među vama ima takvih koji ovu Jankovu staru etiketu kriju u nekom svom “šteku” i kojima će ove moje beleške i utisci biti od koristi.
Pet godina od berbe, miris je je potpuno u skladu s očekivanjima: zreo, nekako „taman“, eksraktivan. Težak, na prijatan način. Snažne arome zrelog crvenog voća, slatkasti začini i, uopšte, punokrvna mirisna struktura koja asocijacije odvlači u pravcu gustine i lepljivosti. Note hrasta jasne, ali nenapadne, odmerene. Sigurne u sebe, iako diskretne, prate čitavu kompoziciju mirisa, sve vreme podvučenu laganim kiselinama prelivenim somotastim tonovima tamne čokolade i kafe.
Ipak, na nepcima i jeziku potpuno drugačiji utisak! Bukvalno, napad kiseline i stegnutost svega ostalog. Već pri prvom gutljaju sam znao da je više od dva sata dekantiranja bilo nedovoljno i da će sutradan ovo vino biti mnogo, mnogo bolje. Ispio sam ostatak iz čaše, a onaj u boci ostavio da diše i prespava…
Oko dvadeset i četiri časa kasnije… Kiseline i dalje tu, još uvek moćne, ali ne više onako dominantne i napadne. Prilično umirene čekanjem, teren postepeno prepuštaju senzacijama koje je dan ranije nudio samo miris. Uprkos omekšavajućim slatkastim začinskim aromama, vanili i kafi, tanini su i dalje ne sasvim uglačani, još uvek zelenkasti, što govori o sjajnom potencijalu koje Zavet 2009. ima za dalje odležavanje i dozrevanje. Ipak, retronazalno izranjaju sekundarne i tercijarne arome, čineći ovo vino i sada kompleksnim i zanimljivim hedonističkim ugođajem.
Dakle, ukoliko imate sreće da posedujete neku bocu ovog izdanja Zaveta, ne žurite… Njegov vrhunac tek dolazi. Ako ga, s druge strane, negde i nađete u prodaji po ovoj ceni, pa… javite mi. I ne dirajte! 🙂