Pod ružom, u Dijagonali

 U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi.

 

Verujem da celokupni vinski svet Srbije zna, ali treba ponoviti: vina vinarije Budimir su (više nego) sjajno prošla na ocenjivanju kod Roberta Parkera, jednog od najuticajnijih vinskih kritičara na svetu, jednog od onih čije klimanje glavom – po horizontali ili vertikali – može da odredi sudbinu ne samo vina, već i čitavih vinarija. Na sreću – ako je to bila sreća – vina ove župske vinarije, Parkerova glava je zaklimala gore-dole. Četiri puta:

  • Tamjanika – 89 bodova

Jedna sasvim neobična tamjanika. Ne toliko muskatna, istovremeno snažna i sveža, iako ne više tako mlada (2011). Autohtona sorta uočena od Parkera. Putokaz za srpsko vinarstvo?

  • Margus Margi (rajnski rizling) – 89 bodova

Multivintage. Kupaža rizlinga iz različitih godina. Za mene, novo iskustvo. Rizling čiji su glavni argumenti zrelost i snaga, a ne vrcavost i svežina.

  • Triada crvena (prokupac – merlo) – 88 bodova

Složismo se (nas dvojica za stolom) da crvenim vinima nedostaje dekanter. Robusnom prokupcu posebno.

  • Sub Rosa (lat. Ispod ruže,)  (prokupac – kaberne sovinjon) – 91 bod (i slovima: devedeset i jedan bod!), što je, u stvari, najbolja ocena za neko srpsko vino ikada!

Sjajno vino! Moćno, slojevito, kompleksno. Posle nekoliko sati u dekanteru bilo bi još bolje, ali i bez toga ne ostavlja nikakvu dilemu u smislu kvaliteta i potencijala.

 

*  *  *  *  *

 

Proslava u restoranu Dijagonala bila je logičan završetak, neka vrsta klimaksa, žurka za drugare, prilika da se još malo uživa u pobedi i pobednicima.

Čim sam ušao u ovaj vračarski restoran, shvatio sam da se dešava nešto neobično. Sve je odisalo nekakvom neočekivanom smirenošću. Pri tome ne mislim na devojke iz vinarije Budimir – tu smirenosti nije bilo ni u tragovima − već na atmosferu koja je sasvim bila lišena euforije, nadmenosti i trijumfalizma, gotovo neizbežnih saputnika mnogo manjih pobeda nego što je ova, pobeda deda Budinih naslednika. Uprkos tome što su bili ispunjeni brojni uslovi za neku vrstu viška slavljenja, možda čak i izvesnu dozu esnafske sujete, preovlađujući je bio utisak odmerenosti, svesti o tome da veliki uspesi dolaze samo kao posledica velikog i napornog rada.

Domaćini su se pobrinuli da ovo veče ne bude samo slavljenje već prošlih uspeha. Sledeći viziju uspešnih da svaki kraj treba da predstavlja i neki novi početak, predstavili su nam i jedan –  sasvim nesvakidašnji i sasvim opravdanog imena – Projekat X,  kupažu prokupca, kabernea, merloa i (vrlo hrabro!) pino noara. Za većinu posetilaca ovo je bila prilika da premijerno uživaju u jednom sjajnom vinu.

Očigledno je da u vinariji Budimir nemaju nameru da prestanu s iznenađenjima i lepim vestima. I, kao što mi reče neko od njih, već sutra krećemo dalje.

Dalje? Na devedeset i dva, ili devedeset i…?

Zašto da ne?

 

Invalid Displayed Gallery

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.