Tako bi to trebalo da se radi.
Stigavši, sticajem okolnosti, malo ranije, imao sam priliku da vidim kako se to radi kad se radi ozbiljno. U jednom trenutku sam polušaljivo i hiperbolično pomislio da sigurno to tako izgleda kad Obama negde gostuje. 🙂
Blaga nevoza ekipe iz Plantaža. Nemirni pogledi koji kruže po restoranu, traže potencijalni problem i rešenja za isti. Istinsko interesovanje za hranu koja se slaže uz njihova vina. Sugestije. Blagovremene i precizne. Korisne. Prihvaćene.
Menadžer, somelije(rka), prepoznatljive promoterke.
Pravi „gosti-domaćini“.
Nema sumnje, ovi ljudi znaju svoj posao.
A vina…
Krstač 2012, nehotice izostavljen (izvinjavam se) iz moje najave za ovaj događaj. Mlad, svež. Prilagodljiv. Kako nam reče sjajna Đurđa Katić, krstač je sorta koja uspeva samo na Ćemovskom polju. Nigde više na svetu.
Luča 2013, (šardone, sovinjon blan i pino blan) − kremasto, začinsko, s notom vanile. Punog tela, snažnih kiselina. Dobro izbalansirano.
Vladika 2011. (vranac, kaberne, merlo) – snažno, robusno, kompleksno vino. Začinske arome, vrlo zanimljive. Odlična kupaža, u kojoj je vranac domantan (80%).
Na kraju, 3 poslastice:
Prva, sve prisutne dame su od vinarije dobile lep, elegantan poklon.
Druga, prirodno slatko vino Medun 2008, kasna berba. Kremasto, voćno, puno. Odlično. Nenajavljeno, slatko iznenađenje.
I na kraju, Đurđa Katić, koja je i potpredsednik Udruženja somelijea Srbije (SERSA), drugi put za tri dana najavila je i otvaranje ogranka SERSA-e u Kragujevcu!!!
Kragujevac krupnim koracima stiže na vinsku kartu Srbije.
Kao što rekoh…
Tako bi to trebalo da se radi.
