cena: 1200-1350 din.
Pre nekoliko godina sam, ne sećam se gde, pročitao o šardoneu nešto što mi se veoma dopalo i što mi je zvučalo beskrajno zabavno, a otprilike glasi ovako: šardone je vrlo kompatibilan s hrastom, pa se toliko često kombinuje s barikom da mnogi ljubitelji vina ne razlikuju note hrastovine od nota šardonea. Ukoliko u šardoneu osećate karamelu, vanilu, tost, dim… vi, zapravo, osećate hrastovinu, a ne šardone.
Ovo sad spominjem zbog sve većeg broja ljudi iz mog neposrednog okruženja koji uz mene i moje tekstove ̶ to s velikim ponosom ističem ̶ sve dublje ulaze u vinsku priču, a bela vina školovana u bariku im, po pravilu, predstavljaju najveće iznenađenje i najveću nepoznanicu.
Ja se ubrajam u one koji mnogo vole ̶ ako se to uopšte može generalizovati ̶ barikirane šardonee, ali do sada Chardonnay Barrique 2010. Plantaža nisam probao.
Odmah na početku moram da kažem da sam se oglušio o savet proizvođača da se ovo vino servira na temperaturi od 8 ͦ C do 10 ͦ C, jer se to kosi sa svim onim što sam do sada naučio o ovom tipu vina, pa sam ipak odabrao temperaturu od oko 12 ͦ C, u Ridlovoj čaši za “oaked chardonnay”.
U ovoj, a i u ostalim čašama, pretpostavljam, Chardonnay Barrique 2010. deluje pomalo gusto, otežane je pokretljivosti. Ima lepu zrelu žutu boju koja me podseća na med.
Miris je prijatan, nalik na tropsko voće, ali pomalo suzdržan. Dobro je uravnotežen sa svežinom kiselina koje mi se, ipak, čine izrazitijim nego što bih očekivao u ovakvom vinu.
Dominantan je miris ananasa, prožet živahnošću zelenih jabuka. Nema karamele, dima… pa čast barika brane tost i diskretna, nežna vanila.
U ustima, iako kremasto i sočno, deluje pomalo zakišeljeno. Preovladavaju primese tropskog voća, čije punoću i mekanost pomalo razbijaju kiseline, za oktavu preglasne.
Srećom, iako su jake, deluju nekako zaobljeno, pa čitav utisak ostaje u okvirima kremastih senzacija.
Završnica je pristojna, izrazito voćna, i ona začinjena vanilom.
Zanimljivo, za mene sasvim novo iskustvo.