foto: ICE/ITA
Aleksandre,
Tvoje poslednje pismo me je obradovalo više od onog prvog. Ne znam jesi li svestan toga, ali – dok si u prvom pismu vino pomenuo sasvim uzgred, samo kao komentar u vezi sa načinom života Italijana – sada si na vino „potrošio“ skoro čitavo pismo.
Čini mi se, prijatelju, da si na dobrom putu da budeš sasvim, poput mene, obuzet ovim divnim pićem i neće me iznenaditi ako na njega ubuduće budeš trošio sve više vremena, a i novca. Već si, kako mi pišeš, probao 4-5 italijanskih vina i najviše ti se dopao, kako ti kažeš, „neki primitivo“.
Odmah ću ti reći, uopšte nisam iznenađen tvojim izborom. Naime, kada ulazi u vinski svet i kada se prvi put susreće sa ukusima i mirisima vina, većina ljudi najpre zavoli jaka, gusta, intenzivna vina, vina snažnih, jasnih mirisa i ukusa koja često imaju i dosta alkohola. To je nekako i logično. Za početničke noseve i početnička nepca, ovakva vina su lakša za razumevanje, za raspoznavanje aroma, pa su tako i prijemčivija za neizvežbane i najčešće pomalo uplašene početnike. Vina od primitiva, italijanske autohtone sorte, savršeno odgovaraju ovom gorenapisanom opisu, tako da ni ti nisi izuzetak od ovog pravila.
Pošto bi vino, bar ono visokog kvaliteta, trebalo da predstavlja odraz podneblja na kojem se grožđe za njegovu proizvodnju odgaja (za sva ta svojstva podneblja, uključujući klimu, vetrove, temperaturu, broj sunčanih sati, količinu padavina…itd. korisi se jedan jedinstveni izraz teroar-fr. terroir), pade mi na pamet da ti napišem nekoliko rečenica o regionu koji je „odgovoran“ za gajenje grožđa sorte primitivo.
Primitivo se, dakle, gaji u italijanskom vinskom regionu koji se zove Pulja (it. Apulia). Verujem da ti ne zvuči poznato kao, na primer, Toskana, ali Pulja je u samom vrhu po količini proizvedenog vina među svim regionima u Italiji (oko 16% ukupne proizvodnje).
Ako je tražiš na nekoj karti, Pulju ćeš pronaći baš na štikli takozvane italijanske čizme. Imaj u vidu veoma bitnu činjenicu da je reč o krajnjem jugu Italije, veoma toplom delu zemlje. Pošto je grožđe u vinogradu izloženo velikoj toploti i velikom broju sunčanih sati, nakuplja dosta šećera, koji tokom fermentacije prelazi u alkohol. Tako, vina od primitiva uglavnom imaju visok procenat alkohola, često oko 15 ili čak 16 procenata. Ovo je jedan od slikovitih primera uticaja teroara na vino.
Ono što će ti, verujem, biti veoma iznenađujuće, ali i zanimljivo je podatak da su DNK analizama devedesetih godina prošlog veka došlo do saznanja da je primitivo zapravo isto što i sorta zinfandel u Kaliforniji, ili sorte kratošija i crljenak kaštelanski, sa naših prostora.
I, na kraju, kada ti već pišem o Pulji, dodaću još da je ovaj region, pored primitiva, veoma poznat i po sortama neroamaro (negroamaro) i malvazija nera (malvasia negra). Sada možeš da nastaviš svoju potragu za omiljenom italijanskom sortom.
U nadi da sam ti bar malo olakšao početak vinskog traganja, pozdravljam te do sledećeg pisma.
Srdačno, Pepe
(Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima u okviru V nedelje italijanske kuhinje u Srbiji, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.)
