foto: ICE/ITA
Dragi moj Aleksandre,
Obradovalo me je tvoje pismo. Drago mi je da ti boravak u Italiji prija i da se dobro osećaš. Još više mi je drago što kažeš da me se setiš svaki put kad vidiš da neko pije vino. Tako znam da me se setiš često. Jer – a kažeš da si to i sam primetio – mnogo Italijana pije vino i ono je za njih mnogo više od pića. Ono je, zapravo, deo njihovog identiteta. Ko zna, možda te boravak u Italiji motiviše da se i sam malo više zainteresuješ za vina i predivni svet oko njih.
Ne treba da te čudi fascinacija Italijana ovim pićem. Naime, proizvodnja vina na prostorima današnje Italije stara je oko 4 000 godina. Klima na Apeninskom poluostrvu, blaga, mediteranska, toliko je pogodna za uzgajanje vinove loze da su taj prostor još antički Grci, kada su – u 8. veku pre nove ere – naselili južne obale Apeninskog poluostrva, uvidevši sav taj vinogradarski potencijal, ovu zemlju nazvali Oenotria – Zemlja vina. Može se reći da su i proizvodnja i potrošnja vina cvetali još u Rimskom carstvu, a čak su i Etrurci − naseljeni na istom prostoru pre Rimljana − proizvodili za to vreme vrlo kvalitetna vina.
Kasnije, posle pada Rimskog carstva, u 5. veku pre nove ere, i proizvodnja vina je naglo opala i bila je svedena uglavnom na proizvodnju u okviru manastira.
Uprkos tom padu, Italija je danas, mnogo vekova kasnije − verujem da nisi ni to znao − jedan od najvećih proizvođača vina na svetu, mada nije i najveći potrošač vina, pošto velike količine izvozi, na sreću svih nas širom sveta koji uživamo u italijanskim vinima.
Lako je uživati u vinima iz Italije. Tačnije, veoma je lako da svako ko voli vina nađe za sebe nešto što je proizvedeno u ovoj zemlji. Jer, Italija ti nudi zaista mnogo opcija. U njoj se gaji čak oko 2000 različitih sorti grožđa. Od toga, skoro 450 njih je opredeljeno za proizvodnju komercijalnih vina, a većina predstavlja autohtone sorte, to jest sorte koje se ne mogu naći u nekom drugom delu sveta.
Možda te sve ovo što ti pišem navede da se usudiš da i sam uđeš u svet vina, da poželiš da probaš što više različitih, da pokušaš da naučiš nešto više o njima. Ako se to dogodi, i ako se dogodi tu gde se sada nalaziš, uvidećeš koliko je široka lepeza koju započinješ da širiš, koliko je istorije, nauke, umetnosti, mitologije… koliko života utkano u pričama o vinu. I koliko, baš u zemlji u kojoj se trenutno nalaziš, ima zanimljivih vina i vinskih priča. I uvidećeš da, pored „klasičnih“ vina, baš u Italiji možeš da nađeš i neka drugačija, slobodno mogu da kažem jedinstvena vina, koja do sada možda nisi imao priliku ni površno da upoznaš.
Tako, ako ti neko ponudi proseko, amarone, Vil Santo… nemoj da propustiš priliku. I imaj na umu da, dok budeš razmišljao o tome da li ti se dotično vino dopada ili ne, dok budeš pokušavao da razaznaš arome koje osećaš i dok se budeš trudio da tvoji opisi što više liče na one koje si možda čitao na internetu ili u vinskim magazinima, uživaj u činjenici da imaš privilegiju da u dotičnim vinima uživaš baš u zemlji u kojoj su nastala.
U nadi da sam uspeo bar malo da te zaintrigiram i motivišem da dublje zaroniš u vino, srdačno te pozdravljam.
Tvoj Pepe
(Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.)
