sortni sastav: vranac (70%), kaberne sovinjon i merlo (po 15%)
cena: 8 evra (u vinariji)
Iskreno, da me je neko onako “na neviđeno” pitao šta mislim o tirkiznoj boji za vinsku etiketu, rekao bih mu da je to loša ideja, da će na boci delovati neprirodno, napadno i da nikako ne ide uz vino i njegovu prirodu. Ali, da vidiš, ovo uopšte ne izgleda tako loše… Štaviše, baš mi se sviđa. Uz to, možda štand Mole – iz Rogama nadomak Podgorice − na jednom vinskom festivalu, gde sam prvi put probao njihova vina, ne bih ni primetio da nije bilo ovih tirkiznih etiketa. 🙂
S obzirom na to da u ovoj kupaži dominira vranac, očekivao sam tamniju boju, manje prozirnu. Ispostavilo se, međutim, da je Mola Red Blend 2012. mnogo elegantnije vino, kako u čaši, tako i u ustima. Školovanje vranca samo u inoksu, a ostatka 2 godine u bariku je bio dobar potez. Celoj priči je naglasio mekoću i senzualnost, nenametljivost i slojevitost koje traže punu pažnju.
Prvo me je iznenadio jasan miris cvekle. Ne sećam se da sam ikad ranije sreo ovu aromu u vinu. Sladunjav, pomalo hladan, posle izvesnog vremena pretvara se u višnju, s primesama vanile. Diskretne, daleke. Očekivani napad alkohola (14,7%) izostaje.
Tanini prisutni, jasni, ali veoma dobro ukomponovani. Pripitomljeni. Kiseline sveže. Uz tanine, potenciraju mladost, ali ne oduzimaju finoću i somotnost. Aftertejst donosi odnekud aromu mlevenih oraha.
Iznenađuje i činjenica da je na nosu ovo vino svežije, “kiselije” i nekako zelenije nego u ustima. Skoro uvek je drugačije, obrnuto. Ovako mi se više sviđa.
Drugo sipanje pomalo menja stanje stvari. Miris alkoholan, ali na neki dobar, neagresivan način. Uz to, džemast. Ona višnja sada postaje liker od same sebe.
Veoma, veoma zanimljivo vino. Kompleksno.
Elegantno.
Mislim da je to prava reč.
