cena: 800-1100 din.
Teško je ostati ravnodušan prema sorti traminac. Karakterističan je, prepoznatljiv, aromatičan… Ili ti se svidi, ili ne.
Baš kao i etikete vina iz Mačkovog podruma.
Pošto dugo zadržava fermentativnost i sporo razvija buke, traminac treba da odleži najmanje dve godine pre flaširanja. Zato je i ovaj flaširan tek ove godine, a radi se o berbi iz 2011.
Prvi utisak mi je da je boja previše slaba. Bledobledožuta. Neobećavajuća. Shodno tome, iznenađujući utisak gustine i punoće na oku. Sortna, uljasta struktura. Suze spore, trome. Lenje. Tako je već bolje…
O mirisu traminca ne vredi pričati… To mora da se omiriše! I ovaj je intenzivan. Karakteran, pun, svež. Sjajan. Cvetno-voćna razbarušenost. Nežni miris ruže i malo snažnija breskva. Nekakve bombone. Šteta što sve to ne traje malo duže. Ubrzo se javlja marcipan i postaje dominantan, ali i on kratkotrajan.
Ono što me je zaista iznenadilo u ovom vinu su kiseline. Izražene i jake, ne dozvoljavaju da slast ovo – inače, poluslatko – vino odvede u tupost. Glatka mekoća zaostalog šećera ovde klizi po kontrastivnoj pozadini i dobija na živosti i čistoti.
Ipak, utisak je da mu čak i kratkotrajno zagrevanje na toplom vazduhu gasi vrckavost i svežinu. U čašu, zato, sipam sasvim malo, dok ostatak ostaje na hlađenju.
Završnica pristojna, ali nepretenciozna. Možda su ova dva prideva najbolji opis celokupnog utiska o ovom Mačkovom tramincu..
Atraktivno, zavodljivo, jasno.
Servirati ga uz leto, neku ležaljku i terasu.