Samo po sebi toliko uzbudljivo i uvek novo, vino ponekad ima tu nesreću da svi mi koji se njime na najrazličitije načine bavimo ponekad budemo uljuljkani u to podrazumevajuće uzbuđenje koje ono donosi, pa prestanemo da se trudimo da stvari u vezi s njim nekada bolje, zanimljivije i predanije osmislimo. Zato, valjda, neki sajmovi vina toliko liče na neke druge, neki tekstovi o vinu, promocije, degustacije…
Na sreću Kragujevčana, prošlog utorka smo u sjajnom ambijentu hotela Zelengora imali pokaznu vežbu kakav bi pristup trebalo da imamo ovim stvarima. Ne zato što vino ne može samo sebe da „iznese“, već baš zato što ono, takvo kakvo jeste, zaslužuje više poštovanja od nas enofila. Još više, da.
Naime, bio nam je u gostima (obuven u čizme, naravno) Sava Mačak, doajen srpskog vinarstva. Već sam u najavi ovog događaja napisao da je on jedan od najšarmantnijih srpskih vinara, a Sava ko Sava, nikad ne propusti da nas svojom autentičnom pojavom podseti na to. Pričao je o svojim vinima, o vinogradima, viziji… I nije nas zamarao tehničkim pojedinostima, samoreklamerstvom, egoizmom. A mogao je.
Onda je mikrofon preuzela ona. Dragana Zdelar. Vrhunski somelije (borci za rodnu ravnopravnost u jeziku će mi ovo zameriti, znam).
Nije nikakva novost da u ovakvim prilikama vinarija angažuje somelijea da prisutnima kaže nešto više o vinu. Novost je (bar nama ovde) način na koji je gospođa Zdelar to uradila. Šarmantno, opušteno, neopterećujuće, duhovito. Možda i najvažnije, poučno. Ipak, uz puno poštovanje slušalaca. Neprimetno nam je servirala pričice o vinima koje su nam servirali, objasnila nam zašto baš to vino uz to jelo, inspirisala nas da nešto od toga i sami pokušamo da napravimo. I sve to nekako lako, bez pompe, naoko beznačajnim upadicama. Tako da ti se i samom učini da si sve to već znao i da nije rekla ama baš ništa novo. A jeste. Jer, za nju smo, kada je znanje o vinu u pitanju, manje-više svi prisutni bili novajlije. Zahvaljujući stilu ove dame, nismo to ni primetili.
Uživali smo.
Invalid Displayed Gallery