cena: 900-1 100 din.
Još jedno prepoznatljivo crveno vino iz podruma Do kraja sveta. Ovog puta – kaberne. Sve ono što sam napisao o osobenosti i karakternosti njihovog merloa iz 2010, mirne duše potpisujem i za ovaj, dve godine stariji, kaberne.
Specifičan, dubok miris. Slojevit. Crveno voće, uz prstohvat cveća. Začinske arome. Alkohol (13,5%) diskretan, sasvim umekšan, miroljubiv. Ne vodi, već tercira. I sve to na moćnoj, nekako tamnoj podlozi, koja asocira na gustinu pekmeza.
I na jeziku tipičan kaberne. Ali, ne više onaj mladi, robustan i nametljiv. Taninski. Sazreo je. Iskusno, otkriva se sporo, samouvereno. Zna dobre priče i ume da ih priča. Traži pažljivog slušaoca. Kiseline su mu jasne, ali kratkotrajne. Iza njih ostaju mekani tanini, glatki, baršunasti. I opet, i ovde – voće i cveće. I ona čokoladna bombonjerica u crvenom omotu, ona s višnjom i likerom. Minus alkohol.
Sa svakim novim gutljajem oseća se promena. Razvija se, izrasta na vazduhu. Kafa, recimo. Onda… čokolada. Tamna, gorkasto-sladunjava, tamo negde prema grlu. Začinjena nečim ljutkastim na mirisu. Dosta kasnije, u toj ljutini prepoznajem oštar miris izmrvljenih cigareta. Duvan.
Zrelo vino. Na vrhuncu, čini mi se, ili sasvim blizu njega.
Ako ga imate, otvorite ga.
Večeras.
P. S. Izvinjavam se zbog mutne fotografije. Iz nekog razloga nikako nije mogla da ispadne bolja. 🙁