prosečna cena: oko 800 din.
sortni sastav: muscat blanc petit grain
Sve ovde deluje tako jednostavno, a tako majstorski.
Baš kao u “Dnevniku druge zime”, Srđana Valjarevića. Čovek piše o… hm… ni o čemu. Mislim, ni o čemu konkretno. O gomili sitnica. Nebitnih stvari. Zvukova. Slika. I sve to tako lako, tako jednostavno i nenametljivo. Toliko lako da pomisliš da bi i ti to mogao, pa se zaletiš, latiš se olovke ili tastature. I onda shvatiš da ne umeš i da je prava majstorija baš – raditi odlično nešto što sa strane izgleda toliko prosto i svakidašnje.
A onda, na kraju romana, shvatiš da ništa od toga što si pročitao nije ni tako nebitno, ni tako malo. Naprotiv…
E takav je i ovaj muscat blanc petit grain (beli muskat sitnog zrna)…
Istina je ono što piše na etiketi: nežno sladak, taman koliko treba. I, istovremeno, jednostavan, nepretenciozan i, s druge strane, strašno zanimljiv i sadržajan.
Elegantan miris. Svež, slatkast. Cvetno-herbalni. Belo livadsko cveće I neka aromatična začinska travka. I malo kore limuna, čini mi se.
U ustima izuzetna svežina. Čvrste, odlične kiseline koje bez muke balansiraju i peglaju šećer ovog poluslatkog lepotana, svodeći ih na… pa, na… taman.
Vrcavo, koketno, atraktivno. Rashlađujuće, a slasno. Sočno. Glasno doziva svaki naredni gutljaj.
Za sobom u ustima ostavlja prijatan osećaj svežine i čistoće. Osećaj veselja.
Samo mi nije jasno ovo insistiranje na muscat petit grain imenu sorte. Jer, ovdašnji lokalni klon belog muskata sitnog zrna je, zapravo – tamjanika.
Ova Komunina je verovatno jedna od najlepših svežih tamjanika koje sam probao u zadnje vreme.
Tamjanika.