cena: 9, 5 evra (u vinariji)
Kneževićeva vina definitivno zaslužuju bolje etikete… I onaj roze, i vranac cabernet, i ovaj šardone… Definitivno.
Uvuče te nekako ova mekoća u sebe. Isprva na mirisu, smirenom i sasvim zaobljenom, glatkom. Dinje i kajsije, meke i zrele. Tamnonarandžaste. Sočne.
I mango, čini mi se. A sve to premazano nekakvom finom, puterastom strukturom, čvrstom I pufnastom u isti mah…
Potom, mekost i u ustima. Svuda. Oblaže nepca, ispunjavajući svaki dostupni krajolik.
Ima nečeg masnog u ovome što svakim gutljajem poziva na žvakanje vazduha, koje donosi neke nove, retronazalne doživljaje.
Voleo bih da ima malo više svežine. Prigušena je primetnom alkoholnošću, mada je deklarisani alkohol sasvim prihvatljivih 13, 5%. Nekako ipak uspeva da pobegne i zasmeta.
Ipak, stvarno moćan ukus. Traje dugo, menja se, sa samih rubova donoseći grejpovsku gorčinu.
Odličan šardone. Zreo, u punom naponu.
Pola sata dekantiranja, i uživanje može da počne.
Kao i uvek sjajan, sadržajan, direktan tekst.
Nikada nisam dekantovao belo vino? Probaću najhitnije!
Od čega zavisi poreba za dekantovanjem? Godište? Alkoholi? Vrsta belog? Ništa od toga? Sve to?
Hvala na komplimentima:)
Ja dekantiram bela koja su odležavala u drvenim sudovima. Pola sata, ne više, da se malo otvore… Moje iskustvo govori da je tako bolje…
Pozdrav!