prosečna cena: 700 din.
O imenu sorte italijanski rizling (graševina, grašac) sam već pisao. Iako baš i nisam ljubitelj tih starih, tradicionalnih imena, moram da kažem da mi ovo grašac baš dobro zvuči. Autentično je, nije usiljeno, pa smatram da su u vinariji Kiš uradili pravu, pametnu stvar.
Kišov grašac 2014. ima lepu, zdravu, kristalnobistru svetložutu boju.
Na nosu je veoma prijatno. Puno, aromatično, sladunjavo. Preovlađuje slatko voće – pre svega jabuke i, nešto diskretnije, kruške – ali ima tu i malo cvetne livade i njenih nežnih mirisa.
U ustima slasno, puno i sočno. Kiseline stabilne, mirne, jako dobro izbalansirane. Osvežavajuće. U početku je primetno i blago peckanje na jeziku (ugljen-dioksid?), ali uprkos tome na nepcima je prisutan osećaj somotaste mekoće. Blaga gorčina na zadnjem nepcu pojačava osećaj svežine. Posle zagrevanja u čaši deluje pomalo razvodnjeno, brzo „padne“, pa preporučujem češće usipanje manje količine vina, uz obaveznu kiblu s ledom za bocu, ili nešto slično tome.
Završnica dobra, sočna i voćkasta.
Nije previše slojevito, ali je vrlo prijatno.
Berba 2014, a vino aromatično, punog ukusa i odmerenih kiselina.
S obzirom na godinu i na činjenicu da dolazi iz poznate, ali nevelike, porodične vinarije, mogu da kažem – zaista odlično.
Ja sam očekivao malo više od ovog vina, znajući i prethodne berbe. Jeste da je 2014. bila teška, tako da je malo “tanja” aromatika očekivana, ali meni je najviše zasmetala banana i na ukusu i mirisu. Mada, slično sam ga doživeo, sočno je i pitko.
U vinariji im je to vino 450-500 din.
Ja tu bananu, iskreno, nisam “našao”. Aromatika sasvim dobra, posebno u kontekstu godine.
Probao Misteriju 2011?
Kod Misterije nema greške :). Iskreno, 2011. nisam skoro pio, ali sam testirao 2013. koja opasno obećava.
Najčešće pijem 2012. koja je i najjeftinija (550 u vinariji), možda joj fali malo svežine, ipak je bila ekstremno vrela godina, ali nemam primedbi 🙂
Ja sam skoro u vinariji probao 2011, sjajna je.
Dotakao si se ovde, nehotice, jedne zanimljive teme. Naime, kažeš da je 2012. najjeftinija, što implicira da se razlikuje cena u zavisnosti od berbe. Šta misliš o toj ideji, da se tako razlikuju cene i po vinotekama? Meni to zvuči odlično, ali mi je Nebojša iz Temeta (koji je imao takvu ideju) predočio da su mu svi ostali rekli da bi to bio loš markentiški potez. Ja baš mislim da bi bio dobar, i mene bi vinar svakako “kupio” tim gestom, nekako bi mi to ulivalo poverenje da je neko realan po pitanju kvaliteta vina… Šta ti kažeš?
To bi bilo logično, ali sve zavisi koje količine imaju na “lageru”. Ko ima viška, mislim i da će korigovati cenu.
Ako se distributeri bune, mogu da ostave istu cenu ali da daju na akciji 2+1.
Mada, mi gledamo iz perspektive kupca, vinari i prodavci, verovatno, imaju drugu logiku.
Slažem se, mada mislim da bi i vinari mogli da razmisle o tome kako da pridobiju poverenje kupaca. ovo je jedan od načina, po mom mišljenju.