cena: 60 kuna (8 evra) u vinariji
Potcenio sam ovo vino.
Da li zbog neugledne, pomalo infantilne etikete, da li zbog kontradiktornih iskustava koja sam imao sa sortom plavac mali, ignorisao sam upozorenja u vidu natpisa „vrhunsko vino“ i sasvim ozbiljne količine alkohola (14,9%).
Poput etikete, i boja samog vina je bila deo ove zavere. Lepa boja, doduše – nešto bleđeg rubina – nekako previše bistra, slutila je na slabašno telo, kao i prilična pokretljivost vina u čaši, lako kovitlanje i spuštanje niz zidove, u vidu gustih ali brzih suza. A onda…
Na mirisu je sve postalo potpuno drugačije. Snažan, moćan buke. Težak, a prijatan. Jasna, čista nadimljenost, iza koje se pojavljuje sitno crveno voće. Šumska jagoda nekako uspeva da bude i diskretna i dominantna, pošto se dim razveje. Negde sa oboda mirisa, iz drugog plana, stiže zaokružena ljutina belog bibera, naglašavajući slojevitost i reljefnost aroma.
Da ovde ništa nije kako izgleda oseća se i na nepcima. Zemljani tonovi (mahovinasti?) brzo posustaju pred veoma jakim, ali pitomim taninima. Kiseline jake, prijatno peckave, održavaju ovu bocu u dobroj kondiciji.
Kako vreme odmiče, naglašenije su vanila i čokolada, posebno retronazalno. Sa svakim minutom na vazduhu stvari postaju sve bolje i bolje, obogaćujući ionako dugu i slojevitu završnicu.
Potcenio sam ovo vino. Mnogo.
Neka ovo bude tek bledi pokušaj da se iskupim.
Dodatak:
Naknadno sam saznao cenu vina, koja ga svrstava u onu grupu vina koja iskreno preporučujem u smislu odličnog odnosa cene i kvaliteta.