prosečna cena: oko 1 500 din.
O vinima Jokić vinarije sam pisao i ranije (ovde i ovde), ali je ovo prvi put da pišem otkad su stekli ovu zeleno-belu eko oznaku.
Na nekoj slepoj degustaciji, ovaj miris bi me zaveo na put neke tercijarnosti: veoma zrelo voće, barut, suve smokve. I neka dunja, rasečena pa malo prosušena na vazduhu. Punoća, zrelost i – posle nekog vremena – i nosem “vidljiva” mineralna slanost.
Međutim, dobre, jasne kiseline podmlađuju čitavu priču. Reterira malo onaj utisak o tercijarnosti i prebrzom starenju, pa čitav ovaj splet mirisa pripišem, ipak, sorti.
Na jeziku sveže, čvrsto, ali ipak istovremeno oblaže jezik plišastom mekoćom.
Zaostali ukus priziva slatko od dunja, i opet one smokve.
Alkohol (13%), odlično integrisan u masivno, uljasto telo. I da je malo viši, stičem utisak, ne bi smetalo.
Vrlo zanimljiva struktura, zahvalna za analizu i promišljanje. I teška i gipka.
Izaziva. Zbunjuje.
Traži iskustvo, mir i tišinu.
I traži, čini mi se, da se konzumira na najviše 12°C – a možda i manje − kako bi njegova vrlo zanimljiva dualna priroda najbolje došla do izražaja.