sortni sastav: muškat žuti
cena: oko 1600 din.
Sorta muškat žuti (poznata još i kao: muškat beli, tamjanika bela, dinka bela, muscat blanc, muscateller gelber, muscato bianco…) pripada porodici muskatnih sorti grožđa, karakterističnih po tome što – kao što sam već pisao − jedine, posle fermentacije grožđanog soka, daju vino koje ima arome i ukus grožđa od kojeg su nastale.
Naravno, sada me “pukotina” na etiketi nije prevarila kao prošli put, ali je ovo bila lepa prilika da se podsetim sjajnog dizajna etikete i izgleda boce Jokićevh vina.
Već sȃm miris ukazuje na ozbiljno vino. Veoma aromatičan, istovremeno i svež i dubok. Naslućuju se sasvim nežne cvetne arome, ali, očekivano, dominira grožđe.
S obzirom na to da na etiketi piše “polusuho”, očekivao sam nešto mnogo slađe. Slast je prisutna, naravno, čak i dominantna, ali mnogo manje nego što sam mislio da će biti. U oči odmah upada ravnoteža između zaostalog šećera i kiselina koje su odličan kontrateg i sprečavaju da ovaj, muškat žuti 2013, otkliza u otužnost. Sve ostaje vrlo živo, sočno i prijatno, potpuno zaokruženo. Volim ovaj osećaj kad svaki gutljaj vina, posebno belih, “poziva” naredni.
Završnica je duga, veoma aromatična, blago gorka. Ostavlja za sobom, na nepcima, snagu i punoću ukusa.
Ovo svakako nije vino koje bih često pio – jednostavno, nisam ljubitelj polusuvih vina − ali to nikako nije razlog da ne naglasim da se ovde radi o nečemu zaista odličnom.
* * * * *
P.S. Pročitao sam negde da je u pripremi flaširanje Jokićevog muškata u manje boce. Mislim da nije ni toliko slaDAK ni toliko jak i da sve treba da ostane kako jeste.