Drugih deset godina (Interfest 2014)

Prošle subote je u Novom Sadu završen još jedan Interfest, jedanaesti po redu.

Pomalo specifičan, i ove godine je okupio proizvođače vina, poznavaoce, ljubitelje i – laike. I, kako mi se čini, možda su ovi poslednji i najveća vrednost ovako koncipiranog festivala. Naime, tradicionalno smešten na ulici, Trgu slobode u Novom Sadu, ovaj festival je – kako bi se u ono vreme reklo –  spušten u bazu. Verovatno kao ni jedan drugi, on, zapravo, predstavlja jednu vrstu regrutnog centra za neke nove vinopije, zaljubljenike, vinare… Lišen svake mistifikacije, kojoj je inače sklon, ovde vam se vinski svet otkriva, razgolićuje, pokazuje, nudi… Jednostavno, poželite da i sami budete deo te gužve, tog smeha i energije. Poželite da i vi u rukama imate finu, elegantnu čašu, da je zavrtite, gurnete nos u nju, možda i ne baš sasvim sigurni kako i zašto. Ali, kasno je, već ste zaraženi. Ova svetkovina vas je osvojila i već pitate kada je sledeći. Interfest.

Tako je bilo i ove godine. Srećom, vreme mu (nam?) je išlo naruku. Sveže, vedro i suvo. Miroljubivi jun. Neka velika vinarska imena, i neka mala. Vina devet država, osmesi stotina lica. Sve jednostavno, prizemno, a ipak oplemenjeno. Vinom, uživanjem. Nažalost, i poneka čaša za jogurt, koja kvari utisak. Ne o onima koji iz takvih čaša vino piju, već o onima koji su im u takve čaše vino usuli. (Samo)poštovanja, molim.

Sve u svemu, bilo je odlično. Interfest, jedanaesti po redu. Jedanaesti.

Drugih deset godina je počelo.