prosečna cena: oko 1 100 din.
Zanimljiva je to stvar… Od vinskih laika ćete često imati priliku da čujete da vole slatka vina. S druge strane, jednako često, među populacijom upućenijom u vina i uživanje u njima čućete: „Ne volim slatka vina.“ Iako, naravno, ne treba puno raspravljati o tome šta se kome (ne) dopada, biću slobodan da kažem kako mislim da greše i jedni i drugi. Prvi, jer najčešće imaju posla sa jeftinim, banalnim, ispraznim vinima čija je slatkoća nekakav izraz prijatnosti za nenaučena nepca; drugi, jer nekako, rekao bih, potcenjuju taj fini, delikatni ples između zaostalog šećera i kiselina, tu potragu vinogradara i vinara za savršenim međusobnim odnosom između ove dve komponente. Potragu koja počinje već u vinogradu.
Sjajno je, zapravo, što sve ono divno što (polu)slatka vina mogu da pruže, mogu da istaknem na primeru ovog rizlinga iz Mozela − jednog baznog vina, pristupačnog i ne previše pretencioznog za tamošnje uslove.
Kako su samo dobro spakovane sve ove mirisne komponente! Citrusna svežina koja razgibava nos – čvrsta i nepokolebljiva – otelotvorena u mirisima kore limuna i grejpa, valerima neke hrskave zelene jabuke i meda, protkana tipičnim i šarmantnim mineralnim koncem.
I, da, ta divna, plemenita slast. Sputana nežnim ali čvrstim zagrljajem kiselina, zagrljajem koji je čuva i vešto vodi kroz zamke otužnosti i banalnosti jeftine primamljivosti.
Kako je lepa ova sočnost plavi nepca! Budi, uzbuđuje, izaziva. Raduje. Ostavlja dugi, slojeviti trag veselja za sobom.
Veselja koje, bez sumnje, zaslužuje preporuku na Zapisima jednog Merloa.
