prosečna cena: 850 din.
Pokušavam da se setim da li sam ikada to negde javno napisao, pa u slučaju da nisam, sada ću: generalno, uopšte nisam neki ljubitelj tamjanike. Naravno, kada se baviš onim čime se ja ovde bavim, kada želiš da budeš fer u proceni vina koje degustiraš, prestaje da bude važan lični ukus. On se, jednostavno, povlači iza objektivnih kriterijuma koji čine kvalitet jednog vina.
Ipak, uzimajući u obzir i te objektivne kriterijume, lično degustatorsko iskustvo mi govori da je – uprkos mišljenju širih enofilskih krugova – teško napraviti dobru tamjaniku. Utisak mi je da većina vinara upada baš u zamku dopadljivosti tamjanike širem sloju potrošača, oslanjajući se previše na njenu atraktivnost i aromatičnost, što je često dovoljan razlog za dobru prodaju ovih vina.
Zbog svega toga, raduje me – a istini za volju, to sve češće počinje da se dešava – pojava tamjanika koje su ishodište ozbiljnijeg pristupa i modernijeg stila.
Tamjanika 2018 podruma Đorđević je jedna od tih.
Atraktivna ali zauzdana aromatičnost. Nenapadna.
Jasan, prepoznatljiv miris. Istovremeno, veoma svež, nenapregnut. Rekao bih, opušten. Donosi muskatni karakter, miris ratluka i belog cveća. Odašilje oko sebe utisak čistoće, bistrine.
Lepršavo na nepcima. Nošeno na plećima dobrih kiselina, sočno, razgaljujuće. Lako, pitko, skladno. Nezahtevno, čitko. Ipak, pomalo opterećeno fenolnom gorčinom koja je, uz nešto kraću završnicu, jedina zamerka ovom vinu.
Sve ostalo sasvim dobro.
Stil tamjanike koji želim da pronađem iza što više etiketa.