sortni sastav: Melon de Bourgogne
prosečna cena: 1 750 din.
Koliko toga stane u pet godina…
Pre pet godina bih, naime, nekoj vinoteci ili u nekom restoranu ovo vino vratio kao „oksidisalo“, „palo“ ili tako nešto.
Međutim, za proteklih 5 godina desilo se mnogo toga. Mnogo pročitanih vinskih knjiga i časopisa, mnogo posećenih vinskih veb-sajtova; mnogo dosađivanja vinskim prijateljima koji znaju više od mene; mnogo, mnogo postavljenih pitanja, razgovora, konsultacija; mnogo – na kraju krajeva – popijenog ili ispljunutog (ne zato što mi se nije dopadalo!!!) vina. Mnogo, ukratko, učenja, učenja, učenja. I − svakako najvažnije − uvek prisutna svest o tome koliko je stvari koje ne znaš i koliko ste i ti i tvoje znanje o vinima mali u odnosu na prostor koji tek treba da osvojiš.
Danas znam da vino zaista može da bude „oksidisalo“, i da mu tada nema spasa, ali da može da bude i samo „oksidativno“, i da kao takvo dobije neke drugačije, ali i dalje prijatne i zdrave mirise, ukuse i arome; da može da bude proizvedeno na nekonvencinalan način, ali da ga to ne čini gorim od konvencionalnih vina, štaviše – često ga baš to učini sjajnim…
Knjige, knjige, braćo moja…
Imanje Domaine L’ecu, iz doline Loare, od 1975. godine se bavi organskom proizvodnjom grožđa, a 1986. godine je dobilo i sertifikat za biodinamičku proizvodnju. Specijalnost ovog domaćinstva su muscadet vina, koja se prave od sorte Melon de Bourgogne, a koja u njihovoj “režiji” odležavaju u betonskim amforama.
Kada sam dobio ovu bocu Orthogneiss-a iz 2011, dobio sam i neku vrstu sugestije da ga degustiram na temperaturi od 16-17 stepeni Celzijusovih, na kojoj se obično degustiraju crvena vina.
Zaintrigiran time, napravio sam mali eksperiment: sipao sam vino u dve jednake čaše, rashlađeno na 12˚C. Iz jedne sam vino odmah degustirao, a drugu sam ostavio da se postepeno zagreva…
Boja divna! Staro zlato u tečnom stanju, kristalnobistro. Tečnost gusta, otežala, uljasta.
Miris, dakle, oksidativan. Sjajan! Slatkast, pun, mek. Miris dunja, kandiranog voća i saća.
U ustima mnogo svežije. Dobre kiseline, neposustale, ali lišene reskosti. Povratni ukus „vuče“ na mušmule i umereno gnjilo voće.
„Prednji“ ukus isprva deluje pomalo prazno, zamrlo, ali te iza njega dočeka izdašna punoća neprepoznatljivih ali veoma prijatnih aroma koje asociraju na zrelo voće.
Ona druga čaša na prvo mirisanje ne donosi velike promene, što je zapravo odlično. Većina belih vina bi na ovoj temperaturi odavno izgubila svoja dobra svojstva. Štaviše, primećuje se poboljšanje: nešto izraženiji miris, razvijeniji, mekši; malo kasnije dobija i primese orijentalnih začina, brendija i pečenih jabuka kolačara.
Onaj „prednji ukus“ sada ima karakterniji, bogatiji izraz. Zapažam i dublji alkoholni trag, koji potcrtava asocijaciju na brendi.
Zaista, zaista nesvakidašnje iskustvo.
Totalno uzbuđujuće.