prosečna cena: 1 400 din.
Još u tekstu o Dojinom Belom 2014, najavio sam da će prokupac biti neka vrsta perjanice ove vinarije iz prokupačkog (!!!) kraja. I, zaista, konačno se na tržištu pojavio njihov Prokupac 2015, koji je, pretpostavljam, etiketa od koje se u ovoj vinariji najviše očekuje i koja doista predstavlja primetni kvalitativni iskorak u odnosu na ostala Dojina vina koja sam dosad degustirao.
Nedavno obeležen – po prvi put u istoriji – Međunarodni dan prokupca bio je sjajna prilika da se napravi neka vrsta analize vina od ove sorte koja postoje na tržištu i da se, na neki način, stekne uvid u raznolikost ponude, u smislu stilova i kvaliteta vina.
Prokupac 2015 iz vinarije Doja sam, doduše, degustirao nekoliko dana kasnije, ali dovoljno „blizu“ #ProkupacDay-a, da mogu da ga smestim u pomenuti koordinatni sistem.
Miris vrlo prijatan, intenzivan i voćan. Posle izvesnog vremena u čaši, pomalo kremast. Donosi i diskretne animalne mirise, u meri u kojoj su pre ukras nego mana. Nagoveštava neku vrstu stilskog „srednjeg puta“ između malobrojnih elegantnih prokupaca, i onih drugih, rustičnijih, snažnijih, pomalo sirovih.
Uticaj drveta voćnost odvlači u pravcu aroma nekog kolača sa pečenijim patišpanjem.
Ukus svežiji. Dominantna zrela višnja, u zaostalom ukusu prekrivena tonovima barika koji bi, rekao bih, trebalo da bude nižeg stepena nagorelosti. Ipak, završnica prijatna, srednje duga.
Tanini prisutni, sasvim dovoljno umekšani. Kiseline intenzivne, snažne, dobro integrisane.
Sasvim dobar prokupac. Baš sam radoznao kako bi „zvučao“ s malo tišim barikom. Još bolje, verujem.