sortni sastav: šardone (50%) i pino griđo (50%)
prosečna cena; 990 din.
Vinarija Doja je sasvim mlada, nova vinarija, smeštena između Prokuplja i Blaca. Kako čujem, na preko 50% vinograda ove vinarije biće zasađen prokupac, prema kojem će njihova proizvodnja biti najviše orijentisana. Dok čekamo prva crvena iz podruma Doje, hajde da vidimo šta nam je donelo njihovo belo iz 2014. godine.
Lepo izgleda u čaši. Kristalno bistro, žuto, s lepim zelenkastim prelivima. Vrlo pokretljivo, lako.
Na nosu naglašene kiseline. Donose mirisu intenzitet, svežinu i izrazitu voćnost. Preovlađujuć je miris rendanih kiselih jabuka, podržan uplivima citrusa i krušaka.
Usta napada čvrstim, dominantnim kiselinama, koje bi se bolje uklopile s jačim telom od ovog koje ima. Donosi vibrantnost i reskost, iza kojih se pojavljuju arome jabuka i krušaka.
Intenzivan, ali jednostavan ukus, bez mnogo slojeva.
Završnica srednja, sveža, cvetno-voćna
Osvežavajuće, pitko, lako. Moglo bi se reći – krhko.
Ipak, s obzirom da je reč o prvoj berbi, uz veoma lošu godinu, pošteno je reći da i nije moglo da bude mnogo bolje.
Ipak, s druge strane, prave stvari od Doje tek očekujem.
Pretenciozna i etiketa, i ime, i cena, a i samo vino.
Miris vina je dobar, u ukusu ima neka zeljasta gorcina koja malo odbija.
Ja sam odavno odlučio da cene vina ne komentarišem, osim kada mislim da je u pitanju neka vrsta “best buy” varijante. Prosto, previše je faktora koji utiču na cenu… Ipak, kako bih izdvojio pozitivne primere, uskoro pokrećem i za sada praznu rubriku PREPORUKA. Uskoro ćemo više o tome.
Što se tiče ostalih primedbi, na šta misliš kada kažeš da je pretenciozno ime, ili etiketa? Iskreno, ni jedno od ova dva me nije navelo da razmišljam u okvirima pretenciozno/nepretenciozno.
O vinu sam rekao šta sam imao. 🙂
Hvala ti na javljanju. Nadam se da ćemo i ubuduće zajednički da bistrimo vina i svet oko njih. 🙂
Flaša deluje van standarda, nije ni bordoška, ni burgundska, ni alzaška. Slika na etiketi deluje kao da je vino iz podnožja Anda, a i ime Doja zvuči nekako španski. Komentar cene, po utputsvu, preskačem 🙂
Ne, ne, neeee! Ništa ne preskači. Ja ne komentarišem, što ne znači da ti ne možeš i da se ja ne slažem s tobom:)
Meni se boca sviđa, ime je, mislim, izvedenica od imena vlasnika ili tako nešto. dakle, mnogo prozaičnije nego što ti se učinilo (ako sam ja u pravu). Etiketa… hm… pa ima istine, ali bilo bi lepo da vidimo bar fotografiju Dojinih vinograda, okolnog pejzaža… Možda je to to…
Ti, ipak, ništa ne preskači:)
Doja je ime ili nadimak(nisam 100% siguran koje od ova dva), strica vlasnika vinarije
Nije da je bitno ;), ali:
1. Doja je nadimak brata od strica vlasnika, čoveka koji je verovao u budućnost vinarije (ne mora da bude konkretan slučaj, ali u mom, kruševaćkom, kraju, verovatno i u topličkom, Doja je nadimak koji se daje muškom detetu koje dugo sisa :). Obično privenac ili sin posle nekoliko ćerki)
2. Slika predstavlja crtež njihovog vinograda.
3. Cene su im nerealno visoke. Posebno prokupac, koji nije loše vino, NAPROTIV, ali (sve cene su u vinariji) 1000 din u odnosu na prokupce Ivanović 2015 i Experiment 2015 koji su 700 din.???
Jedino ih mogu cenovno meriti u odnosu na pomenute, jer nemam kalkulaciju koliko realno treba da košta boca prokupca u Srbiji