prosečna cena: oko 1 150 din.
Na nekoj slepoj degustaciji, prvi nos bi me verovatno prevario i odvukao ka sovinjonu. Zaista, prilično je herbalan, zelen. I reduktivan, rekao bih.
Međutim, kao što to često biva s reduktivnošću koja nije uzela maha, nekoliko minuta u društvu vazduha (u čaši) dovoljno je da ove mirisne „neravnine“ budu ispeglane i da ostave prostora za fine, delikatne mirise nekog aromatičnog ali osušenog bilja, ali i suve trave. Ne one trave, nego prave trave.
Pažljivo i strpljivo mirisanje uspeva da vam ugovori olfaktorni susret sa još nečim: nežnim valerima belih breskvi i možda, ali samo možda, diskretnim tonovima nekog biskvita.
I u ustima, isprva, herbalno. Čvrsto, osvežavajuće. Živih, lepo zaobljenih kiselina.
Onda herbalnost zamene neke mineralne i voćne (breskvaste) senzacije, koje se prostiru i duž čitavog zaostalog ukusa, čija slojevitost i dužina samo potvrđuju utisak o ovoj Despotikinoj Moravi (nazivi sorti se pišu malim početnim slovom, ali kada je reč o imenu vina – velikim) kao odličnom vinu.
Postojanom, karakternom, stabilnom. Sadržajnom.
Tako je malo morava na našem tržištu. Trenutno mi na pamet pada svega dve-tri.
Obavezna lektira, hoću da kažem.