sortni sastav: karmenere
prosečna cena: 1 300 din.
Sorta karmenere (carmenerè), iako izvorno francuska, iz bordovske oblasti Medok ̶ odakle je nestala posle pojave filoksere ̶ danas se u značajnoj meri sadi samo u Čileu, a čak se i tamo za ovu sortu dugo smatralo da je, u stvari, merlo. Ipak, vina od karmenerea su tamnija, bogatija i zrelija od merloa, s jačim aromama kafe i začina.
I baš je ta kafa u aromatskom kompleksu ono zbog čega već godinama najviše uživam u Kasiljerovom karmenereu, jednom od malobrojnih na srpskom tržištu. Ovo je definitivno moje omiljeno vino od svih crvenih vina s oznakom Casillero del Diablo dostupnih na našim prostorima (kaberne, merlo, širaz, karmenere). Inače, na svim ovim čileanskim vinima sam se, da tako kažem, učio, u vreme kada ̶ s pravom ili ne ̶ nisam imao baš previše poverenja u ponudu srpskih vinarija. Od tada su se stvari mnogo, mnogo promenile, ali je „đavo“ i dalje rado viđen na mom stolu.
Casillero del Diablo ̶ Carmenere 2012. ima tamnu, duboku boju nalik boji kupine, s ljubičastim prelivima po obodu.
Posle jednog sata u dekanteru, lepo razvijen voćni miris, pre svega borovnica. Prijatan, mada neočekivano alkoholan, fino je upotpunjen jasnim glasovima vanile, karanfilića, tamne čokolade i, najviše, kafe. Moka kafe.
Alkoholno i u ustima (13, 5% alkohola), a sveže, hladno. U početku pretežno voćno na nepcima, ali ubrzo barik-tonovi bivaju dominantni. Izdvajaju se prilično intenzivne kafa i čokolada. Tanini sasvim meki, obli. Kiseline dobre, diskretne, a završnica puna, tamna, dosledna prethodnim utiscima.
Jedina zamerka mogla bi da se odnosi na izvesnu stilsku monolitnost ovog vina iz godine u godinu, na nedostatak uzbuđenja koje donose nova berbe istog vina.
Ipak, kao što rekoh, vino kojem se vrlo rado vraćam.