prosečna cena 1 100 din.
Moram da priznam da sam veoma, veoma prijatno iznenađen ovim vinom. Posle nedavnog iskustva s jednom drugom bocom sa istom etiketom, ovo zaista nisam očekivao…
Bio sam, zapravo − kao i u slučaju Triade 2007 vinarije Budimir − spreman na pisanje jednog ne baš afirmativnog teksta. Slična stvar: pre nekoliko meseci sam, kao što rekoh, probao ovu Cilićevu bordovsku kupažu i – kao i ostali koji su je tom prilikom probali – bio prilično razočaran. Onda sam nedavno otvorio bocu koja je − za raziku od prethodne − stigla direktno iz vinarije, i utisak je bio dosta drugačiji. Suštinski drugačiji, rekao bih.
Iako sam, naravno, zadovoljan što sam ipak imao priliku da uživam u jednom veoma dobrom vinu, sve gorenapisano otvara neka vrlo bitna pitanja koja se tiču svih nas koji vino volimo. Suština bi se mogla svesti otprilike na zapitanost kakva to vina kupujemo, odnosno kakva nam se to vina prodaju. U kakvom su stanju ta vina koja mi plaćamo, tačnije?
Da stvar bude gora, ona prva boca je, ako me sećanje ne vara, kupljena u jednoj od najvećih i najpoznatijih srpskih vinoteka. Tamo gde, dakle, očekujemo da briga o svakoj boci bude na veoma visokom nivou.
Nije ovo pitanje samo za one koji vina plaćaju i piju, već i – možda još više – za one koji vina proizvode, i pored toga što nemaju nekog velikog uticaja na tretman svojih boca od kada vina napuste njihove podrume. Oni su ti koji nemar ove vrste skupo plaćaju svojim renomeom, ugledom, gubitkom poverenja potrošača i, posledično – novcem. Jer, na boci ipak stoji njihovo ime, a ne ime vinoteke…
Ovaj tekst verovatno nije pravo mesto da se širi načeta tema, ali mi se učinilo da je ipak zgodna prilika da vas podsetim na koliko stvari treba da obratite pažnju kada kupujete vino − kako bi ste zaista dobili ono što ste pošteno platili − počevši od toga da li su boce u prodavnici položene vodoravno ili stoje uspravno, kakva je temperatura u prostoriji, koliko je prodavac speman da vam izađe u susret kada se o svemu tome raspitujete itd., itd. Internet je pun korisnih saveta za kupovinu vina, pa potražite…
A sad, pokušaću da ovom tekstu omogućim da opravda naslov koji nosi.
Dakle, Cilić – Cabernet & merlot 2013…
Nešto se sporije otvara na nosu. Ipak, kao nagrada za strpljenje stiže pun, ekstraktivan miris sitnog crnog voća, ogrnut slatkastim začinskim mirisima vanile, sladića, bibera i diskretne paprike, koji se postepeno pojavljuju i pojačavaju. Dopada mi se ova ekstraktivnost, puna i sveža, bez onih neprijatnih tonova prekuvanog voća koje sam, da budem iskren, očekivao.
I na jeziku sladunjavo. Potporu telu srednje punoće pružaju dobre, stabilne kiseline i tanini za koje mislim da su prenaglašeni i još uvek nedovoljno umireni. Prejaka taninska struktura je jedina stvar koja mi je zasmetalo prilikom ove degustacije.
Završnica veoma dobra, ispunjena snažnim začinskim komponentama.
Veoma dobro vino. Na neki način duboko, traži vreme, pažnju i posvećenost.
I inače vina pijem najčešće bez hrane, a Cabernet & merlot 2013 vinarije Cilić je jedno od onih koja su zaista sasvim dovoljna sama sebi.
S obzirom na gorenavedenu prosečnu cenu, svakako zaslužuje preporuku.
Pingback: Preporuka meseca: Cilić – Cabernet & merlot 2013… | Izaberi Vino