sortni sastav: šardone
cena: oko 1150 din.
U najkraćem, pojam garažna vinarija se odnosi na male vinarije koje su često toliko male da bi mogle biti smeštene u garaži ili nekom drugom malom prostoru, koje proizvode male serije vina i često su lišene prave vinarske opreme. Znate ono, grožđe se mulja nogama i slične egzotičnosti… 🙂 Nastale su u Bordou, a ovaj termin je prvi upotrebio francuski vinski novinar Betan (mislim da se zvao Mišel). Ovaj termin je prvo bio podrugljiv, ali je, pošto su neka garažna vina dobila sjajne ocene i kritike, odnos prema “garažistima” počeo da se menja…
E, jedna od takvih vinarija u Srbiji je vinarija sjajnog, sjajnog, sjajnog imena: Chichateau (Šišato). Ova predivno osmišljena igra reči – s jedne strane – odnosi se na Šišatovac (gde je vnarija i smeštena), a s druge strane, na francusku reč šato (château– dvorac), kako se često francuske vinarije i imanja pod vinogradima nazivaju. Slučajno je ispalo da reč chichateau, kako su mi rekli, na nekom francuskom slengu označava podrugljiv odnos prema šatoima, što se sjajno uklopilo u koncept garažne vinarije.
Fabula mala a bela 2013. (ovde profesor srpskog jezika u meni vrišti za zapetom iza mala :-)) je veoma neobičan šardone, vino fermentisalo samo uz pomoć neselekcionisanih kvasaca s grožđa.
Iskreno, ruku bih stavio u vatru da ovo uopšte nije šardone. 🙂
Mirisne note su, naime, mnogo bliže sovinjonskim, nešto zelenijim aromama. Veoma prijatan miris lista paradajza i limuna, tačnije blago osušene limunove korice. Negde sasvim na periferiji mirisa – “javlja mi se” i neka kruška, zrela i sočna.
U ustima – divan, sveprožimajući osećaj punoće i sočnosti. Kiseline veoma snažne, ali nisu bockave i reske. Meke su, glatke, i doprinose utisku takve punoće u ustima da ovo vino mahinalno počinješ da žvaćeš. 🙂 U početku imaju primesu slatkastog, kao kod ananasa, recimo, ali se brzo vrate registru limunskog tipa, samo dosta slabijeg intenziteta.
Posle malo vremena u čaši, odnekud se probija nešto egzotičniji aromatski karakter, koji senzacije, istina, približava šardoneu, ali ipak sve i dalje, ako bih morao da biram, ostaje više nalik sovinjonu. Možda ovo približavanje šardoneu samo uobražavam, znajući o kojoj je sorti zaista reč…
Brzo se pije… Ne zato što brzo prolazi u ustima i nosu, već što, bukvalno, svaki gutljaj mami naredni, žuri mu u susret… Čas posla, i čaša je već prazna. 🙂
Datum punjenja: 12. 07. 2014. E, pa, srećan mi bio rođendan! 🙂 🙂 🙂
Nemam ništa protiv ovakvih poklona. Štaviše… 🙂
Svaka cast!
Hvala ti, Mirko! 🙂