sortni sastav: žilavka
prosečna cena: oko 30 evra
Bukvalno, kao da možeš da namirišeš starost ovog potamnelog zlata u čaši, da dozoveš dah prašine sa starih knjiga, iz zabačenih, slabo posećenih ćoškova neke biblioteke. Nanosi te „prašine“ i potamnelost tog „zlata“ su – ispada tako − potka svemu što ovo vino donosi. A donosi baš, baš dosta…
Raskošan miris, na primer. Sjajno pronađen balans između zatamnjenih, zrelih, oksidativnih tonova i svežine živih kiselina. (O razlici između oksidativnog i oksidisalog sam malo pisao i ovde.) Majčina dušica, bosiljak, kandirano tropsko voće… I suvo cveće, i bele breskve. I seno, i dašak propolisa, odnekud iz drugog plana. I izvesnu slanost, za nas koji volimo sinesteziju.
I sve to pomalo „zamućeno“ tehnološkim postupkom, a sve ipak jasno i prijatno.
Ukus takođe slojevit. Zamršen, pomalo težak za analizu aromatskog kompleksa, a elegantan, svež, izdašan. Usudiću se da mu pripišem nekakvu mešavinu herbalnih, citrusnih i začinskih tonova, kao i dugu, bogatu završnicu.
Svako novo posezanje za čašom odsvira neku malo drugačiju, malo razvijeniju notu.
Znam, ovo vino se neće dopasti svima. Ovo je viši nivo igrice. Za iskusne, zrele. Za znalce.
Organska proizvodnja, sjajno odrađena. Duga maceracija, mešanje taloga u odnosu na Mesečeve mene (otuda i ime Mjesečar)… Malo mistike, puno odvažnosti.
Nimalo kompromisa s vladajućim ukusom.
Dekantiranje od pola sata – sat, široka čaša (najbolje ona za barikirane šardonee) i dosta vremena pred sobom.
Zatvoriš oči i kreneš…