prosečna cena: 1 700 din.
Pino noar simpatičnog Koste Botunjca, poznatog župskog vinara i slikara, bio je prvi pino noar koji sam probao. Sećam se svoje tadašnje zbunjenosti… Ništa jako, teško; ništa mišićavo, ništa aromatski napadno ništa od onoga što sam tada toliko voleo kod crvenih vina; pa ipak, nekako lepo, pitko, prijatno. Elegantno i zaokruženo.
Kasnije, pino noar je postao moja omiljena crna sorta, baš zbog te elegancije i divnog načina na koji sazreva.
Na površinskom, pojavnom nivou, i ovde pitkost. I elegancija. Doduše, isprva razbijena napadnom aromom goveđe supe na mirisu (aromom koju inače volim kod pinoa, u nešto odmerenijoj formi) koja srećom posle dekantiranja bude svedena na prijatniju meru. Za njom, miris sasvim zrelih šljiva i, negde iz pozadine, pomalo neprijatan šmek nekakvog starog bureta.
U ustima živahno i sočno, ali kratko. Lako, meko. Zahvaljujući dobrim kiselinama, čvrsto.
Ipak, ne napušta me utisak izvesne uskraćenosti za slojevitost i dubinu kakvim je Kostin pino ranije umeo da me obraduje.
Prazan hod u začinskoj završnici, „rupa“ na jeziku i izvesna aromatska plitkost zadržavaju Botunjčev pino iz 2015. u rangu korektnih, pristojnih vina. Toliko.