sortni sastav: sauvignon blanc 100%
cena: 660-880 din.
Uvek mi je zadovoljstvo da na ovim stranicama podržim neke nove vinske snage, mlade vinarije, kada kvalitetom svojih vina zavređuju pažnju, kako mene tako i – po mom mišljenju – svih vas koji posećujete ovaj blog. Za danas sam odabrao jednu takvu − „komšijsku“ vinariju − iz Vinče kod Topole, kolevke srpske vinske renesanse. Reč je o vinariji Arsenijević i njenom sovinjonu belom. Kad smo već kod Topole i komšijskih odnosa, možda je ovo pravi trenutak da se jedan snop svetlosti uperi i na divan primer međuvinarske solidarnosti i činjenicu da je rad vinarije Arsenijević dobrim delom podržan – i kadrovski i tehnološki – od strane mnoooogo poznatije i afirmisanije vinarije Aleksandrović! Svaka čast za Božu Aleksandrovića i njegov tim!
Pre same degustacije imao sam dilemu koju Ridlovu čašu da odaberem: Vinum − sauvignon blanc ili Extreme restaurant – riesling, sauvignon blanc? Odlučio sam se za prvu, polazeći od pretpostavke da će njeno (manje) telo bolje da „uhvati“ neke delikatne arome, svojstvene vinu koje je bilo preda mnom.
Već na oku − svežina i lakoća. Bistro i pokretljivo. Bledožuto, sa nežnim zelenkastim odsjajem..
Na nosu tipično, sortno. Cvetno-voćna mešavina se lepezasto širi od nežnog bagrema do nešto jačih kajsija i dinja. Sve to je lepo spakovano na nekakvoj egzotičnoj, toploj podlozi koja donosi osećaj punoće i sočne aromatičnosti. Pažljivije omirisavanje dovlači i diskretne fermentativne arome koje, srećom, ne zasmetaju i brzo se raziđu.
Dominantan osećaj svežine ne prestaje ni u ustima. Kiseline jasne, reske, prijatne. Prave sovinjonske. Arome hladnije nego na nosu, više herbalne, zelene. Pomalo travnate, rekao bih. Izostaje očekivana slatkoća. Ne izostaje osećaj prijatnosti.
U nekom trenutku se oseti omanji napad alkohola (12,5%) koji je dotad bio sasvim neprimetan. Nešto jače telo bi ga bolje podnelo, ali i ovako ne traje dugo. Prekrivaju ga egzotične arome koje se vremenom sve jasnije javljaju i „stižu“ onaj nivo koji od početka imaju na nosu. Sve se nekako lepo sklapa u kompleksnu, zanimljivu celinu.
Naknadni ukus je obogaćen blagom gorčinom koja podseća na košpicu kajsije.
Nepretenciozno, sasvim korektno odrađeno, solidno vino. Ne pokušava da bude nešto što nije, ali obećava puno.
Pročitah negde: „Dobro napravljen sovinjon vrlo dobro ispunjava svoju ulogu laganog osvežavajućeg pića.“
Dakle, stvarno dobro napravljen sovinjon. Iz Šumadije. 🙂
A tek im je prvi.